Изађи на црту, реци не западу: Пустош, пепео, "мртве душе"...

уторак, 21. новембар 2006.

"Застанимо начас да бисмо навели краћи пример. Џон је био успешан књиговођа у великом предузећу. Неко му је предложио да се подвргне психоанализи и чинило се да је мотивисан да долази на сеансе зато што, како је изјавио током прве од њих, заиста осећа да нешто недостаје његовом животу који, иначе, посматран споља, изгледа сјајно. Пристао је да долази два пута недељно. Највише је говорио о својој усамљености: имао је тридесет две године, био је неожењен и без дуготрајних веза са женама. Искрено, али некако уздржано, говорио је о својим параноидним анксиозностима, о свом изгледу, мужевности, својим скривеним хомосексуалним осећањима и фантазмима и о жељи да води егзотичан живот негде у иностранству. Игнорисао је све аналитичареве коментаре. Једног дана дошао је с цигаром у устима. Од аналитичара који није пушио затражио је упаљач. То га је мало изнервирало, али онда је испричао шта је сањао: био је у возу - у брзом међуградском возу; у његовом купеу било је мало људи и сви су личили на воштане фигуре. Претпостављам да су били мртви, рекао је. Била је зима, али једно дрво остало је живо. То је закључио по томе што се то дрво зеленело, док је остало дрвеће било сиво. Тај сан ни на шта га није асоцирао и он није имао појма шта би све то могло да значи. Када је аналитичар нагласио да то једно зелено дрво из сна можда значи да за њега има наде, пацијент се гласно насмејао: "Наде, како то мислите има наде?!". Поново се насмејао и казао да он, у сваком случају, не верује у снове. Међутим, кад је аналитичар постепено, током многих сеанси, покушао да протумачи омнипотентну имагинарну природу таквог начина живота као нешто иза чега се скрива мртвило душе, пацијент је платио за све сеансе и више се није појавио.

Аналитичар је можда могао на неки бољи начин да третира Џонову одвојеност од његових властитих осећања. Џон је одустао од анализе зато што су његови омнипотентни механизми одбране били разоткривени. Његов подругљив смех представљао је пражњење, избацивање свих оних немира који би могли да одведу у депресију, а који су везани за његов живот, његову усамљеност и скривени страх од емотивне реалности, те за недостатак солидарности са самим собом и са другим људима."

Ово је класичан пример једног западњака који помиње британски психоаналитичар Роб Ведерли у својој књизи "Колапс културе".

Слично се понашају и они Срби емигранти који када се суоче са реалношћу која постоји испод имиџа, то јест маске коју им је запад навукао са њиховим пристанком. Они се, једноставно, окрену и оду не желећи више да причају са вама, јер не могу да поднесу чак ни подсећање на старог Себе. Они који су још у фази кувања у пакленим кујнама запада и који још осећају како се пече старо Ја, посежу за радикалним средствима као што су тешке речи и жестоки борбени став у корист новог, преображеног Себе. Они острашћено бране "живот по западу", покушавајући да оправдају губитак Себе и утапање у свет мрава.

Read more...

Изађи на црту, реци не западу: Присиљавање на "живот по западу"

"Морамо да размислимо о имиџу Америке - о имиџу који увек представља имиџ савршенства, који је идеалан и победнички. Међутим, каква је судбина онога што испада из тог славног имиџа? Јер, оно што испада из њега искључено је и, према томе, непознато. Те искључене елементе, у које спадају нагонски пориви, немоћ, некохерентност, зло и изопаченост, треба да носи онај други. Овде мислимо на процес пројективне идентификације.

...

Године 1946. Мелани Клајн увела је појам пројективне идентификације и од тада он има суштински значај за клајновске психоаналитичаре. Једноставно речено, у свом патолошком облику, он означава цепање Ја и присиљавање његових лоших делова и објеката да пређу у други објекат. Тај други је онда присиљен да то прихвати и да носи ту пројекцију на начин којег често није свестан. Та капа скројена је сасвим по мери.

...

Говорећи о рату у Вијетнаму, Норман Мејлер рекао је да је америчка култура садржала тако много деструктивног гнева да је морала да га извезе, те је Вијетнам у периоду крајем шездестих и почетком седамдесетих година постао средиште пражњења тог гнева.

...

Изражено терминима пројективне идентификације, ово представља масовно фекално избацивање деструктивности - напад који изазива цепање и који има за циљ да уништи и сасвим потчини оног другог."

Ово су речи британског психоаналитичара Роба Ведерлија из његове књиге "Колапс културе".

Исто се дешава и данас и то фекално избацивање траје и дан данас и трајаће, јер то је Америка. Несхватљиво је да Срби емигранти тако олако прихватају "живот по западу". Несхватљиво је да Србин може да тврди да му је добар живот у, на пример, Канади где пере и суши веш у машинама за прање и сушење веша где то раде и његове комсије и где не може да напусти стан ако, на пример, промени посао у току трајања уговора за стан, већ мора да плати кауцију као да излази из затвора пре времена. Несхватљиво је да Србин емигрант може да тврди да му је добро у Канади, ако сваки дан једе генетски модификовану храну или месо пуно хормона и анти-биотика и још тиме храни и своју децу. Несхватљиво је да Србин емигрант може да каже да му је добро у Канади, ако му деца сваки дан у школи стоје слушајући канадску химну и уче да је нормално бити педер или лезбејка. Несхватљиво је да Србин емигрант може да каже да добро живи у Канади, ако вози половна кола. Несхватљиво је да Србин емигрант може да каже да добро живи у Канади, ако живи у кући од иверице, ако је имао пара да уђе у кредит за куповину куће. Несхватљиво је да Србин емигрант може да каже да добро живи у Канади, ако му деци свакодневно испирају мозак да је једини животни циљ да постане способан да купује производе и да тако треба да живе и деца његове деце и тако у бескрај.

Иако је све то несхватљиво, то се, ипак, дешава. Зашто? Због испирања мозга које је трајало деценијама и и даље траје. Али, то мора да престане. Мора! Ради се о систематски набијеном комплексу ниже вредности, који се сада преноси са генерације на генерацију. То мора да престане! То мора да престане, јер је нереално! Мора да се сруши зид лажи, који је направила западна пропаганда и Срби емигранти који свој успех на западу граде на србофобији!

И управо се ради о томе да је под присилом западне пропаганде дошло до цепања Ја Срба емиграната који су да би превазишли силом наметнут комплекс ниже вредности почели да прихватају имиџ Америке и запада уопште, не би ли уздигли себе у својим сопственим очима и тако се спасли искомплексираности. Али то је само имиџ и ништа више. То је само маска и ништа више. Имиџ и маска управо зато и служе да прикрију стварност, која је поражавајућа. И онда Срби емигранти са имиџом и маском коју им је навукла Америка, избацују америчке фекалије на све што је србско, не би ли олакшали себи, не би ли себи доказали да су се променили, да су постали Америка и да су се, на тај начин, спасли србства. Они желе да оно што им је Америка силом сугерисала да су, то јест да су ништа зато што нису као Америка, одбаце, да то истоваре у неког другог. Али, то је резултат присиле, од које се нису бранили, него су допустили да буду савладани и понижени. И сада, тако савладани и понижени, они који су постали неко други, они који су постали Америка, то јест они који су постали имиџ и маска, јер Америка је имиџ и маска, високо држе у својој руци заставу на којој пише "Србофобија".

Read more...

Приче из Канаде: Блуз фром а ган

четвртак, 9. новембар 2006.

Било је то једно тихо вече у Торонту, граду на обали језера. Кренуо сам на концерт србске групе Партибрејкерс. Осећам некакав мир у души док се возим аутобусом и мислим на времена када сам био студент и када сам слушао Цанета и другове. Партибрејкерс! У Торонту! Опет ћу их слушати после толико година! :) Вече је некако баш било тихо, осећала се нека благост. Стижем полако у део града где се налази простор у коме ће концерт бити одржан. Овде нема гунгуле из центра Торонта, улице су помало пусте, мрак извире из споредних уличица и из поткровља кућа. Полако стајем у ред за карте и ускоро улазим у салу осредње величине где ће концерт бити одржан. После неког времена Партибрејкерси излазе на бину и поздрављају их узвици одушевљења. А онда почиње - блуз фром а ган! Цане режи у микрофон, а Антон, тај најопакији ритам и блуз гитариста источно од Гринича испаљује гитарске рафале. Касније, када се концерт завршио, помислио сам да је Нирвана одувек овако требала да звучи, али није. :) Био је то један од најбољих концерата којима сам присуствовао. У једном тренутку док је трајао концерт, неколико посетилаца се попело на бину и, иако то није било ништа страшно, појавило се обезбеђење које је било у приправности. То је разљутило Цанета који је неколико пута опоменуо публику. Негде пред крај концерта, Цане је у једном тренутку рекао публици: "Изроди!". Тако је то било на концерту Партибрејкерса у Торонту. Блуз фром а ган...

Read more...

Изађи на црту, реци не западу: Истина о "органској" храни

понедељак, 6. новембар 2006.

Све оно што је повезано са зарадом, то јест профитом, нема никакве гаранције да је такво зашта га произвођач рекламира. Зашто је то тако? Па, једноставно, зато што је циљ производње зарада, то јест профит, а не добар живот људи. Ради се о системској грешци у систему тржишне економије.

Веома важан сегемент људског живота је исхрана. Познато је да је на западу, а посебно у Северној Америци, храна катастрофалног квалитета, али се мало зна о такозваној органској храни. Ево шта о томе каже Американац Џон Робинс:

"Али постоје и друге могућности. Једна од њих је само употреба "органских" или "природних" живинских производа. У продавницама с природном храном често се могу наћи производи који су тако означени, али морате бити веома обазриви. Речи као сто су "органски" и "природни" за различите људе значе различите ствари и људи који се с тим у вези користе лажима зарађују велике паре. У САД постоје прописи који регулишу употребу речи "природан", али су толико непрецизни да готово сви производи могу да буду тако означени. Нема никаквих ограничења ни у погледу употребе антибиотика, ни у погледу услова смештаја животиња.

Неки власници радњи прехрамбених производа савеснији су од других, али, можда, ни најбољима међу њима нису познате све чињенице. Многе радње у Калифорнији продају "свежа јаја са Ранча срећних кокошака", пакована у кутијама на којима се налази слика срећне кокошке усред дивног поља. Али ја сам видео тзв. "срећне кокошке" са тог ранча (близу Сан Хозеа у Калифорнији) и нису ми изгледале тако срећне. Оне не живе на пространим пољима приказаним на слици на кутији са јајима. Живе у кавезима.

Часопис "Исток-Запад" је 1986. године објавио савестан извештај под насловом "У потрази за природном живином". Њихова истраживања су показала да готово сви живински производи који се данас у Сједињеним Америчким Државама продају као "природни" или "органски" потичу, на жалост, од живине која живи у условима једва нешто бољим од просечних у тој индустрији."

Мислим, ако ово треба да нам напише један поштени Американац, онда стварно са нама нешто није у реду. Ја се трудим да укажем људима да се на западу живи веома неквалитетно и да су манипулације, заиста, огромне.

Људи, браћо, другови, Срби, не слушајте приче острашћених љубавника запада који вам причају неистине о добром животу на западу. Јер, кад је у питању љубав, као што је код њих случај, онда та љубав не види мане. Ја покушавам да вам укажем на суштинске мане живота на западу. Чак и ако успете да имате мало више пара, што је, иначе, врло тешко, зашта ћете их трошити? За генетски модификовану храну или ову као "органску"? Па се после, не дај Боже никоме, разболите и онда дајете паре на лекове. Јел' то хоћете?

Read more...

Изађи на црту, реци не западу: "Држављанство кредитне картице"

уторак, 24. октобар 2006.

Људи без отаџбине
Људи без земље
Људи без прошлости
Људи без историје
Људи које не интересује историја
Људи којима је свеједно да ли им деца уче језике који нису њихови матерњи језици
Људи који се обучавају у "животним вештинама"
Људи артикли
Људи који имају своју тржишну вредност
Људи понуђачи
Људи муштерије
Људи трагачи за добрим "диловима"
Људи који живе овде и сада, планетарни радници, грађани - људи са држављанством кредитне картице.

Read more...

Паклена кујна: Западни родитељски систем

недеља, 22. октобар 2006.

Неспутано дете -> Све мора да се прилагоди потребама детета -> Деци мора да се допусти да пронађу властити пут и да све чине онда кад то желе, без родитељских ограничења -> Искрени родитељи и деца -> Од родитеља се сада захтева да буду аутентични и спонтани и да се више не скривају иза некакве улоге -> На пример, неприхватљиво понашање детета обично се завршава тиме што му родитељ упућује "ти-поруку" као: "Престани; ти се понашаш као беба; ти си напаст" итд. Међутим, када родитељ саопшти детету како се сам осећа због његовог понашања, порука постаје "ја-порука", као на пример: "Ја не могу да се одморим ако ми се неко непрестано увлачи у крило; ја се љутим што ми је кухиња опет прљава" итд. "Ти-порука" не саопштава право родитељско осећање умора или лоше воље. -> Однос родитељ-дете више се не обликује према старој структури моћи, већ према односу консултант-клијент -> Почетком XX века, усавршавање метода за одгајање одојчета и детета, уз бихејвиоризам као нову науку, драстично је појачало нашу жељу да имамо савршено дете. Најбитнија промена огледала се у становишту да деца треба да буду третирана као објекти научног проучавања, те, према томе, родитељи треба да се опходе према њима као да она немају унутрашњи свет. Психолошке последице овог новог приступа у одгајању деце произвеле су отуђено Ја. Док је споља наизглед била савршено уређена, стварна човекова природа изгубила се у свету количина и апстракција. Ерих Фром је нагласио: "Сви ови људи постају многобројни комадићи у једној дивовској машини која мора да се држи под контролом и чији учинци морају да се израчунају, тако да сваки човек на крају може да се сведе као неки апстрактан ентитет, као бројка..." -> Парадоксално, прекомерно попустљиво родитељство нипошто није изазвало револуцију према ауторитету и контроли, али било је управо оно што је требало капитализму - свим тим ослобођеним потребама морало је да се удовољи, и то брзо. Први пут у историји деца су могла да имају баш оно што желе! -> Деца која су одгајана да буду слободна и да имају оно што желе представљају савршене потрошаче којима треба све више производа. Тренутно удовољавање таквим потребама доводи до десублимације. Оно је репресивно јер је тако задовољена особа умирена особа. КАПИТАЛИЗАМ ИСПОРУЧУЈЕ РОБУ И ТИМЕ НЕУТРАЛИШЕ СВАКИ ОТПОР -> Започео сам овај осврт на детињство напоменом да средњовековно дете, које ни на који начин није било представљано, или је приказано као мали човек, заправо није ни постојало. Појам детета или детињства био је потпуно маргиналан све до модерног доба. Иронично, завршавам ово поглавље тврдећи готово исто. Укидањем генерацијске разлике између родитеља и деце по налогу модерних, демократских, преговарачких стратегија, поново смо избрисали појам детета као детета.

Ово су речи британског психоаналитичара Пола Ведерлија.

Ако то тврди један поштени западњак, зашто онда неки родитељи Срби који живе на западу тврде да је западни родитељски систем бољи од традиционалног србског васпитања?

Не заборавите да је овај западњачки ужас ушао и у западњачко школство.

Изађи на црту ма где да си, реци не западу!

Read more...

Изађи на црту, реци не западу: Нема еволуције, већ се ради о чистој креацији "живота по западу"

петак, 20. октобар 2006.

Наравно да се не ради ни о каквој еволуцији или природном току ствари, већ о чистој креацији.

Наш начин живљења се креира са циљем даљег богаћења најбогатијих и о томе су написане књиге. Једна од њих је књига "Подучавање о животним вештинама", коју су 1981.-ве године написали Хопсон и Скејли.

"Аутори ове књиге говоре о флексибилности коју мора да стекне онај ко данас завршава школу. После школовања, човек може да очекује да ће обављати три-четири различита занимања у животу, да ће шест до десет пута променити посао, да ће се преселити из места у којем је одрастао, да ће два пута склапати брак, да ће често морати поново да се обучава и даље образује, а мора да буде спреман и да проведе извесно време без запослења."

...

Пазите даље шта кажу Хопсон и Скејли: "Људи морају да науче да везе склапају брзо, свесни да ће многе од њих бити само привремене, и морају да науче како да их прекидају. Склапање веза, њихово одржавање и прекидање захтева вештине које ми тек почињемо да уочавамо, јер оне, једноставно, углавном нису биле потребне људима који су живели у заједници у којој су и рођени, који су ретко напуштали своје окружење и који су сигурност и идентитет налазили у крвним везама. Прекидање веза изазива велике проблеме, а из тог периода, које затим припада прошлости, увек преостаје осећање кривице."

Као што можете видети из ових цитата, западњаци нам отворено предлажу да учимо како да живимо као "партнери". О речи "партнер" као појму пренесеном из света економије у свет личних односа сам већ говорио у једном мојем ранијем тексту на овом Интернет дневнику. Брз живот, брзе промене, несталност, нестабилност, велики покрети маса народа, разбијање заједништва, разбијање породица, разбијање нормалног живота, све су то производи, не еволуције, већ креације људи који говоре у име најбогатијих, који говоре у име корпорација и банака. Ти људи који говоре у име корпорација и банака, то су демократски политичари, демократски социолози и други научници стављени у службу терора капитала, то јест људи који промовишу капитал као највишу вредност и као оно што води човечанство негде унапред. Само где унапред?

Read more...

Изађи на црту, реци не западу: Зарађивање као највиша вредност и колапс

"Забележено је да је један од великих брокера изјавио: "Мислим да не треба да се извињавамо што смо богати. Ја се тиме поносим.". Нову врсту предузетника чиниле су агресивне, урбане технократе које не држи место и који су "опседнути новцем", каже један од њих. "Допустите нам да зарадимо један милион, а ми ћемо се онда борити за десет... Има у томе много ега; кад се човек сасвим загреје, онда то постаје као дрога."

...

Међутим, шта овакав амбициозан начин живљења значи за човекову личност - тај имиџ, та маска, то разметање, вишак, многобројни докази моћи и, нарочито, сав тај рад и све више рада? Пре свега, морамо да кажемо да овакав егзотичан начин живота ствара завист, свесно или несвесно. То и јесте отворена или скривена намера тих младих амбициозних људи. Ствара се завист међу људима средњих година, међу старијим људима, сиромашним, међу људима без утицаја, међу инвалидима - укратко, међу свима онима који из било којег разлога не могу тако да живе, или не могу да на такав начин зарађују новац.

...

Морамо да поменемо ослобађање креативности које је обележило овакав начин живљења, ослобађање енергије и кидање стега. Међутим, хиперактивност, манија и безобзирност одају и једно умирање, одају умирање Ја. Ово можемо да тврдимо са извесном сигурношћу јер у психотерапеутској пракси постоје докази за то. Сведоци смо бежања од унутрашње реалности, што представља део параноидне одбране од депресивне анксиозности. Видимо то у слабим, покиданим или непостојећим везама међу људима. Видимо то и у напорном раду на који човека нешто нагони, у емотивној исцрпљености и психосоматским симптомима који представљају несвесну, тешку казну због једнако несвесног, али врло видљивог удовољавања инфантилним захтевима. Ово максимално гоњење и приморавање Ја на нешто често личи на очајнички покушај да човек "заиста осети да постоји"."

Ово је написао британски психоаналитичар Роб Ведерли.

Мислим да је на основу ових речи могуће разумети острашћеност љубитеља запада и западне религије, као и две врховне догме западне религије, демократије и слободног тржишта. Из ове две врховне догме западне религије, проистичу све остале консеквенце, а једна од њих је свакако необично величање рада и гомилања богатства, без обзира на жртве, без обзира на прегажене лешеве.

Read more...

Изађи на црту, реци не западу: Сиромаштво у Канади!

недеља, 15. октобар 2006.

"Много пре него као стамбени проблем, природа и сложеност бескућништва може се у потпуности сагледати испитивањем политичке економије државе и одлука донетих о дистрибуцији ресурса. У Британији, Канади и САД видљиве су блиске везе међу глобалним економским променама, сиромаштвом, незапосленошћу, стамбеном политиком и социјалном помоћи, и бескућништва. Оне који су угрожени обично не дотичу јавне политичке одлуке које теже томе да помогну појединцима који су релативно добростојећи, гласни и способни да извржавају политичке одлуке.

...

Промене у социјалној политици су индикативне за скретање од консензуса о држави благостања ка одлукама да се смање програми социјалне помоћи.

...

У Торонту, на пример, иако две трећине домаћинстава у градској зони поседује куће, преко половине градског становништва живи у приватним јединицама за изнајмљивање. Више од једног у три станара зависи од социјалне помоћи, која је строго редукована током деведесетих. Смањење социјалне помоћи од 21.6% крајем 1995. довело је до деложирања од 25%. Станари можда постају бескућници након што су их застрашили кућевласници, који желе да их иселе да би претворили своје зграде у кондоминијуме. Неки власници искључивали су грејање и воду, илегално закључавали станарима врата и подметали пожаре или нападе да би убедили станаре да оду. Несвесни својих станарских права, неки су можда постали жртве нелегалне деложације, злостављања и насиља, јер су сами и немају политичку моћ."

Ово је написао професор Џералд Дејли, редовни професор на Факултету за студије животне средине Универзитета Јорк у Торонту.

Ако овако нешто напише један канадски Професор Емеритус, зашто би онда неко негирао чињенице о сиромаштву у Канади? Погледајте само шта пише професор Дејли. Из првог пасуса цитата директно следи да стамбени проблем и бескућништво зависе од политичког система држава које професор анализира, а не од личне способности или неспособности становника ових држава. И не само то. Професор Дејли даље отворено каже да политичке одлуке које се доносе, то јест закони, иду на руку добростојећим грађанима Канаде, а да не дотичу оне који нису добростојећи. Каква је то онда политика? Какав је то онда друштвено-политички систем?

Погледајте, молим вас, податак о томе да половина градског становништва живи у приватним јединицама за изнајмљивање, то јест у зградама где се станови изнајмљују. Па, људи моји, то се потпуно слаже са мојим запажањима. Ја сам увек причао да већина Срба у Торонту живи у зградама за изнајмљивање и то сада потврђују истраживања професора Дејлија. Наравно, да и већина Срба емиграната, спада у оне који живе у тим зградама где се станови изнајмљују. А ако погледате податак да више од једног на свака три становника зависи од социјалне помоћи, онда вам је јасна моја прича о стварном животу у Канади.

Због чега се онда износе неистине о животу у Канади? Због чега онда Срби не кажу поштено да живе по становима у зградама за изнајмљивање где се веш пере и суши у истим машинама за прање и сушење где то раде и њихове комшије? Па зар је то тај бољи живот коме емигранти треба да теже? Зашто се прикрива истина?

Read more...

Изађи на црту, реци не западу: Други поглед на коришћење хране на улици

четвртак, 12. октобар 2006.

"Једење на улици - чак и, рецимо, између пословних састанака када човек нема времена да једе - у ствари само јасно показује недостатак самоконтроле: оно изражава робовање сопственом стомаку. Глад се мора задовољити сместа, јер не може да чека. Иако се шетач који једе на улици још увек креће у правцу своје визије, њега у ствари води сопствени апетит. У недостатку прибора за сечење и приношење устима он се често може видети како зубима кида залогаје, баш као нека животиња. Јело у трку не дозвољава чак ни људски начин уживања у храни, јер је више налик простом пуњењу горивом: тешко је осетити укус хране или чак бити свестан шта се једе, када је главна поента на брзину напунити стомак. Овакво псеће храњење, ако баш мора да се упражњава, требало би сакрити од погледа јавности, јер ако ми не осећамо стид, други су присиљени да буду сведоци нашег срамног понашања.

...

Моја бака је много смешна, кад људи једу на улици - она не мисли да је то урађен посао, али ја никада нисам укапирала у чему је проблем. (Анкетар: Зашто јој се то не допада?) Ја мислим да је у питању веома традиционалан став да је то непристојно. Ја у ствари не разумем зашто јој се то не допада, јер по мени ако си гладан и затекнеш се на улици, тамо и једеш. Ја то често радим, на пример кад сам напољу у куповини, узмем неку храну и седнем на клупу и једем, јер волим да гледам у нешто, а да седнеш и посматраш свет како пролази док једеш, то је за мене нешто баш лепо. (Жена у тридесетим, еколог).

...

Тако, јести на улици значи предати се анималним потребама, са свим конотацијама примитивизма, анималности, дивљаштва. Јести на улици значи неку врсту испаше, значи користити руке а не прибор за јело, значи кршење друштвених правила која се тичу уста - лизати усне, гласно жвакати, избацивати храну из уста и тако даље. То значи хранити се, а не јести."

Ова тема на први поглед изгледа не толико важна, али је много важнија него што се чини. Неко би овакав начин исхране оквалификовао као природан, али у томе управо и јесте проблем. Проблем низвођења људи ка животињској слободи, која нема везе са слободом која је човеку дата од Бога, као духовном бићу.

Шта је довело до ове промене у култури исхране? Ако кажемо да је то начин живота, онда нисмо прецизни, јер начин живота није живо биће које има свест и које може да управља својим поступцима. До ове промене су довели људи који су променили наше животе. Људи су убрзали наше животе. Људи су убрзањем наших живота, променили нашу културу исхране. Да бисмо били брзи, морамо брзе да једемо, то јест, морамо да "транзирамо" од јела ка "испаши". Зашто морамо да будемо брзи? Морамо да будемо брзи јер производња мора да буде већа, а услуге боље. Зашто производња мора да буде већа, а услуге боље? Зато да би људи који су власници компанија могли више да зарађују. Ако је то тачно, а јесте, у чему је онда поента богаћења тих људи, ако народ који ради у зноју лица свог треба да "транзира" од јела ка "испаши"?

Read more...

Откривање истока: Мистерија Романових

субота, 7. октобар 2006.

Отац и ћерка, цар Николај и Анастасија


Олга, Татјана, Марија, Анастасија и Алексеј


Разгледница, аутор је Алексеј, велики војвода од Русије


Божићна разгледница коју је нацртала царица Александра


Божићна разгледница коју је нацртала царица Александра


Божићна разгледница коју је нацртала царица Александра

Read more...

Изађи на црту, реци не западу: Бруто национална срећа

петак, 6. октобар 2006.

Познати индијски футуролог Џагдис Капур каже "да је обим националног дохотка обрнуто пропорционалан осећају емоционалне стабилности и сигурности друштва. И што је већи бруто национални доходак и материјално богатство, то је друштво склоније самоуништавању".

Он даље предлаже увођење термина "бруто национална срећа" зато што то "уздиже људску душу и шири границе хармоничне људске сарадње".

Read more...

Откривање истока: Русија

Самовар, а не микроталасна пећница


"Варљиво сунце", Сибир


Манастир у зими


Црква, небо и равница


Хлеб и мед


Далеки, источни сутони


Мир малих руских градова


Москва у измаглици


Сећање на благословену топлину руског дома

Read more...

Откривање истока: Словенски снови у Украјини. Обавезно погледати!

четвртак, 5. октобар 2006.

Молим вас, погледајте ове слике среће која долази са дна искон-мора:

http://www.pbase.com/mpulignano/uzhhorod_family_dinner
http://www.pbase.com/mpulignano/uzhhorod

Породична вечера у украјинском граду Ужгороду и слике из Ужгорода и Мухачева. То су наша браћа Украјинци. Позната лица, осмеси, сјај у словенском оку.

Блиста Дњестар и сја светлост Акермана...





Read more...

Price iz Kanade: Sokantni podaci o mentalnom zdravlju stanovnika Kanade!

среда, 4. октобар 2006.

1) Broj samoubistava:

1996.: 3941
1997.: 3681

Uzecu da je oko 3500 godisnje prosecno.

Period: 1990. - 2005. Broj bi bio: 52.500. To je umanjena cifra. Znaci, za 15 godina, u Kanadi je samoubistvo izvrsilo preko 50.000 ljudi. To je jedan grad u Srbiji. Recimo, Cacak. Daleko bilo.

2) Broj stanovnika Kanade koji su hospitalizovani usled mentalnih poremecaja tokom 2001.-ve i 2002.-ge godine je: 192.079. Znaci za samo dve godine čitav jedan grad je zavrsio u bolnici usled mentalnih poremecaja. Recimo, Kragujevac. Daleko bilo.

Izvor je zvanicni kanadski sajt za statistiku: http://www40.statcan.ca/l01/cst01/health56a.htm

Molim vas, obratite paznju na ove sokantne podatke:

- 1 od 5 stanovnika Kanade ce imati problema sa nekom mentalnom bolescu
- Priblizno 2.5 miliona odraslih Kanadjana ili preko 10% populacije od 18 i vise godina ce imati depresiju
- Oko 20% dece i omladine u Kanadi ima psihijatrijske poremecaje koji mogu da se dijagnostikuju

Izvor: http://www.toronto.cmha.ca/c_mental_health_info/mhi_mi_statistics.asp

Dosta vise pljuvanja po Srbiji! Da vidimo sta je to sto Srbija mora da primi sa zapada!

Necemo "zapadne vrednosti" u Srbiji!

Read more...

Rusenje mita o "zivotu po zapadu": Mladi u SAD moraju da primaju novac od roditelja jer nemaju dovoljno za zivot

уторак, 3. октобар 2006.

Evo jos jedne istine koja je bila prikrivena o tome kako se mladi brzo osamostaljuju na zapadu. Ne! To nije tacno! Mladi se ne osamostaljuju brzo na zapadu, vec im roditelji finansijski pomazu.

Mladi odrasli izmedju 18 i 34 godine primaju prosecno 38.000 dolara u gotovini od njihovih roditelja i ima ih skoro jedna trecina, tacnije 34%, a broj onih koji tu pomoc primaju s vremena na vreme je jos veci, njih ima 47%.

Evo adrese gde se mogu dobiti detaljnije informacije: http://www.umich.edu/~urecord/0304/Nov03_03/11.shtml

Dosta vise sa iznosenjem neistina o "zivotu po zapadu"!

Read more...

Rusenje mita o "zivotu po zapadu": Veliki procenat punoletnih Kanadjana zivi sa roditeljima

Evo, da razbijemo jos jednu neistinu koja se siri sa zapada o tome da deca zive odvojeno od roditelja, sto se uzima kao razlog za napustanje Srbije i za velicanje "zivota po zapadu". Evo dokaza da to nije tacno.

Jedna studija je pronasla da 32% roditelja cije najmladje dete je bilo staro izmedju 20 i 34 godine je imalo najmanje jedno dete koje zivi sa njima. Izvor je zvanicni kanadski sajt za statistiku, a kompletan izvestaj mozete naci na ovoj adresi: http://www.statcan.ca/Daily/English/060321/d060321c.htm.

Jedan izvestaj iz 1996.-te godine, kaze sledece:

Procenat mladih odraslih ljudi koji zive sa roditeljima

Nevencani

Zene -> 20-24 godine: 67% -> 25-29 godina: 36% -> 30-34 godine: 19% -> Ukupno: 47%
Muskarci -> 20-24 godine: 74% -> 25-29 godina: 48% -> 30-34 godine: 32% -> Ukupno: 56%.

Read more...

Propaganda, manipulacija i ispiranje mozga: Reklama kao oruzje za sirenje "zivota po zapadu"

Reklame su definitvno mocno oruzje jurisnih odreda zapada.

Kroz reklame se protura ideologija. Evo, na primer, u demokratskoj Srbiji, reklama se koristi za ubacivanje zapadnjastva.

Tako na primer, reklama za neki deterdzent prikazuje poslovnu zenu obucenu po zapadnom poslovnom modelu koja kaze da od sada za svoj pansion koristi samo taj deterdzent. Njeno odelo, njena frizura, njen samouvereni hod, njeno privatno vlasnistvo, njen pansion. Sve to znaci zapad, kapitalizam. Nema vise zene-majke koja govori o deterdzentu u krugu svoje porodice, vec je tu sada zena-biznismen koja "pravi" pare. Ovde se ne propagiraju tradicionalne porodicne vrednosti, vec ideje feminizma, zene-planetarnog radnika, ideje zapadnjastva.

Drugi primer, reklama za kafu, gde se radnja odvija u nekoj firmi. Cisto zapadnjastvo! Veliki broj zapadnih reklama se odvija u prostorijama kompanija. Dve zene uzimaju kafu koja se reklamira i neki tip koji tu radi sa njima im kaze da su tog dana posebno lepe, a kafa je, zapravo, ta koja je zasluzna za njihovu lepotu. Opet zapad, kapitalizam. Kafu vise ne ispijaju ujutro supruznici kod kuce pre polaska na posao, vec kolege na poslu. Zivot po radnim mestima po kompanijama kao jedina izvesnost. Sada u srbskim reklamama lebdi duh zapadne serije "Seks i grad".

Reklama je opasno oruzje u borbi za sirenje zapadne pustinje!

Izadji na crtu, reci ne zapadu!

Read more...

Izadji na crtu, reci ne zapadu: Gastronomska nezavisnost

понедељак, 2. октобар 2006.

Uveren sam da nacionalne i desne snage ne poklanjaju dovoljno paznje GASTRONOMSKOJ NEZAVISNOSTI.

Sta je to gastronomska nezavisnost? Gastronomska nezavisnost je borba za ocuvanje domace kuhinje i domaceg nacina proizvodnje hrane. Radi se o stvarima koje su kljucne za zivot jednog naroda.

Mislim da bi za Srbiju bilo izuzetno vazno da se ocuva ekstezivan nacin proizvodnje hrane, ne samo zbog ocuvanja zdravlja stanovnista, vec i zbog mogucnosti da se prezivi u uslovima izolacije ili rata.

Gastronomska nezavisnost, takodje, podrazumeva kupovinu domacih proizvoda, a ne stranih.

Gastronomija je polje na kome nacionalne snage itekako mogu da ucine mnogo vise, ako misle da oslobode Srbiju od pogubnog uticaja zapada.

Read more...

Izadji na crtu, reci ne zapadu: Kapitalizam i zapadnjastvo znace pad nataliteta

Evo konkretnog dokaza da kapitalizam i zapadnjastvo znace pad nataliteta.

Stopa radjanja na 1.000 stanovnika je:

Zemlja -> 2006 -> 2004 -> 1990 -> 1975

Austrija -> 8.7 -> 8.9 -> 11.6 -> 12.5
Nemacka -> 8.2 -> 8.4 -> 11.4 -> 9.7
Italija -> 8.7 -> 9.1 -> 9.8 -> 14.8
Svajcarska -> 9.7 -> 9.8 -> 12.5 -> 12.3
Ceska -> 9.0 -> 9.1 -> 13.4 -> 19.6
Poljska -> 9.8 -> 10.6 -> 14.3 -> 18.9
Irska -> 14.4 -> 14.5 -> 15.1 -> 21.5

Ovo su samo neke evropske zemlje, a kompletnije podatke mozete pogledati na ovoj adresi: http://www.infoplease.com/ipa/A0004395.html.

Kao sto se moze videti, zemlje Istocne Evrope su imale daleko veci natalitet od zemalja Zapadne Evrope, sve negde do pada komunizma, to jest do 1990.-te godine. Posle toga, pocinje sunovrat nataliteta zemalja bivseg istocnog bloka i on se dalje nastavlja kako kapitalizam i upumpavanje "zapadnih vrednosti" napreduju. Dakle, cak i komunizam je bilo "mila majka" za ovo zlo sto nam se silom namece sa zapada.

Jedini izuzetak od ovog pravila je Republika Irska, koja je izrazito katolicka zemlja i gde je utrobno cedomorstvo, zakonom zabranjeno, mada je i u Irskoj pad nataliteta ocigledan.

Dakle, pustinja sa zapada se siri strahovitom brzinom.

IZADJI NA CRTU, RECI NE ZAPADU I NJENIM "VREDNOSTIMA"!

Read more...

Izadji na crtu, reci ne zapadu: Oblik stvari koje dolaze

недеља, 1. октобар 2006.

Evo kako kapitalizam i Evropska Unija unistavaju privredu jedne zemlje, a time i narod. Pogledajmo primer Poljske.

"Sleska nije samo rudarstvo i visoke peci. Ona ima i industriju automobila - Fijat je prisutan vise od trideset godina, u fabrikama u Bielsko Biali i Tihiju, a tokom poslednjih nekoliko godina, Isuzu i Opel su svoje fabrike smestili u Glivici. Ali simbol trzisne promene koja je najociglednija, jesu supermarketi. "Koncentracija prodavnica u nasoj oblasti dogadjaj je u nacionalnim razmerama i izazvala je zatvaranje mnogobrojnih radnji", zali se gospodin Zbignjev Gracko, vlasnik male prodavnice iz Sleske Rude.

Opstinske vlasti su se poduhvatile prave licitacije - smanjujuci lokalne poreze - da bi privukli velike lance prodavnica, u nadi da ce tako dobiti nova radna mesta - i to u sektoru usluga, a ne u "prljavoj industriji". Iluzija. Svaki supermarket izazvao je stotine otpustanja u trgovini na malo, ovi lanci lako krse radno pravo i plate nisu vece od minimalca.

Ipak, veliki lanci prodavnica odigrali su znacajnu ulogu promenivsi tradicionalnu poboznost stanovnika Sleske. Ako je katolicanstvo poslednje utociste, prisustvovanje misi ima za konkurenciju kupovine. Suocavajuci se sa tim izazovom, Crkva je u "Silesia City Center" (240 prodavnica), koji je najveci trzni centar u tom delu Evrope, otvorila kapelu u kojoj se odrzava misa nedeljom. Pre i posle kupovine...".

Read more...

Visoka Srbija: Vrtoglavi uspon popularnosti tenisa u Srbiji

петак, 29. септембар 2006.

Srbija dozivljava veliki uspon popularnosti tenisa.

Uspesi Ane Ivanovic, Jelene Jankovic, Novaka Djokovica, Nenada Zimonjica i ostalih, doveli su do pravog talasa bavljenja tenisom. Teniski tereni u Srbiji su prepuni. Evo, pre neki dan razgovaram sa jednim teniskim trenerom i on mi kaze da su tereni zauzeti od 8:00 h do 24:00 h. Roditelji masovno upisuju decu na tenis. Srbija krece napred. Jos ako se odlucno okrenemo Rusiji i istoku, eto jos srbskih tenisera i teniserki u vrhu svetskog tenisa.

Bravo Srbijo!

Read more...

Visoka Srbija: Udar srbskog skolstva

Evo jos jednog konkretnog dokaza o usponu srbskog skolstva.

Radi se o vrhunskom dometu srbskog skolskog izdavastva. Naime, srbska citanka za cetvrti razred osnovne skole dobila je najvise ocene od strane "Asocijacije obrazovnih izdavaca", koja okuplja oko 300 najznacajnijih izdavaca u svetu.

Na stodesetu godisnjicu ove asocijacije u Vasingtonu, srbska citanka je ocenjena najvisom ocenom. U recenziji je receno da se knjiga odlikuje "impresivnim konceptom, originalnim idejnim resenjem, reprezentativnim predstavljanjem kulturnog nasledja, kao i atraktivnim dizajnom...", tako da "sve navedeno inspirise decu da citaju i uce...".

Autori ovog vanserijskog udzbenika su Dragana Litricin-Dunic i Miroslav M. Marinkovic.

Ne znam stvarno zasto neki roditelji zrtvuju svoju decu po Amerikama, Kanadama i ostalim zemljama zapada, gde deca moraju da uce na stranim jezicima, strane azbuke, strane istorije i sve strano.

Bravo za Srbiju medju sljivama i pod bombama!

Read more...

Politika: Gde su Ricard Holbruk i Madlen Olbrajt

Evo gde su:

- Ricard Holbruk: http://www.perseusllc.com/

-Madlen Olbrajt: http://www.thealbrightgroupllc.com/

A evo kako saradjuju "politicki protivnici" iz SAD posle napada na Irak koji je vodio republikanac Dzordz Bus mladji. Na sledecim adresama cete videti dokumente koji svedoce o poslovnoj saradnji "republikanskih kompanija" sa kompanijom demokrate Madlen Olbrajt:

http://www.thenation.com/special/pdf/doc4_part1.pdf
http://www.thenation.com/special/pdf/doc4_part2.pdf
http://www.thenation.com/special/pdf/doc4_part3.pdf
http://www.thenation.com/special/pdf/doc4_part4.pdf
http://www.thenation.com/special/pdf/doc4_part5.pdf
http://www.thenation.com/special/pdf/doc4_part6.pdf

Read more...

Izadji na crtu, reci ne zapadu: Srbija gubi nezavisnost ulaskom u Evropsku Uniju

четвртак, 28. септембар 2006.

"Nadređenost prava EZ-a

Pravna pravila EZ-a u pravnom sustavu svake države članice imaju višu pravnu snagu od pravnih pravila internog podrijetla. Načelo nadređenosti prava EZ-a nad internim pravom, Europski je sud prvi put utvrdio u predmetu Costa v. ENEL 6/64. Posljedica primjene načela nije automatsko nevaženje neusklađenih pravila internog prava, već obveza institucija država članica, prvenstveno sudova i upravnih tijela, da u konkretnom slučaju u kojem postoji konflikt norme EZ i interne norme ne primijene internu, već europsku normu (predmet Simmenthal 106/77; predmet Constanzo 103/88. Takva obveza postoji i u odnosu na interne norme koje potječu od nacionalnog parlamenta, što je u mnogim državama članicama EZ-a dovelo do poremećaja u uobičajenom shvaćanju trodiobe vlasti i povećalo ovlasti sudova u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast."

Read more...

Price iz Kanade: Zivot u istom stanu sa roditeljima u Kanadi

U Kanadi roditelji nemaju vremena da budu sa decom. To mnogi kažu i zale se na to. Pa, kad će crni roditelji u Kanadi da budu sa decom? Jedino ako ne rade. Ali, ako rade, to je uzas. Moraju da se domundjavaju, da dovode stare roditelje da se maltretiraju po stranoj zemlji, jer nemaju dovoljno para da plate odbaniste. Šta ćeš, skupo. Pa se svi nabiju u isti stan. A ovamo kao pljuju po Srbiji kako mladi žive sa roditeljima i kako su zato otisli, a sad oni dovode roditelje na zapad da im cuvaju decu, jer se nisu snasli, :) da mogu da plate obdaniste ko ljudi, ko što se radi u Srbiji. Ijaoooo, da nisam sve ovo video svojim ocima, mogao bi neko da mi prica bajke o nekakvom standardu i snalazenju. Koji BRE standard kad nisu sposobni da plate obdaniste za dete? Nema se! Uzas! Pa, onda radi vize za roditelje, maltretiraj ih, drndaj po Kanadi. Sine! Da nisam video, pa ajde da me neko sada pravi ludim.

EJ! I TO ONI KOJI PLJUJU PO SRBIJI ZATO STO KAO MLADI ZIVE SA RODITELJIMA JAKO DUGO I KAO ZATO SU OTISLI, A OVAMO ONI SAMI DOVODE SVOJE RODITELJE DA IM CUVAJU DECU I SVI ZIVE U ISTOM STANU? IJAOOOO! PA GDE JE BRE PAMET! GDE? NEMA JE! OSTALA KOD KUCE U SRBIJI NA KLAVIRU...

Read more...

Izadji na crtu, reci ne zapadu: Partner

U poslednje vreme kada se prica o vezi izmedju dvoje ljudi suprotnog pola, koristi se rec - partner.

Radi se o perfidnoj zameni pojmova sa ciljem da se unisti tradicionalan pogled na musko-zenske odnose. Vise se ne koriste reci kao momak i devojka ili verenik i verenica ili muz i zena, vec partner i partnerka. To se radi namerno, da bi se i u ove odnose uvela zapadna poslovna terminologija.

Pa, braco Srbi i sestre Srbkinje, sta su to partneri? Sta rade partneri? Mene to asocira na nekakvu firmu. Mislim, kako im ide posao? Kako im ide "biznis"? Jel' tu neko nekome nesto placa? Jel' tu potpisan nekakav ugovor?

Pretpostavljam da je u istoj "paklenoj kujni" zakuvana i ideja o predbracnom ugovoru i slicne gadosti.

Nesto blaza varijanta "partnera" je "zivotni saputnik". Dakle, partneri su u poslu, a saputnici su na nekakvom putovanju.

Postoji poslovni televizijski kanal koji se zove "Biznis riport", a postoji i kanal koji prikazuje putovanja i koji se zove "Travl".

To je to. Zivot kao skup svetkovina. Sto bi rekli svestenici zapadne religije - "selebritis".

Read more...

Izadji na crtu, reci ne zapadu: PAZNJA! Mozete dobiti sankcije pri ulasku u Evopsku Uniju!

Evo sta kaze Evropa o Rumunima i Bugarima:

"Evropska komisija će predložiti osnovne ciljeve reformi koje Bugarska i Rumunija moraju da ispune da bi izbegle sankcije kada postanu članice Evropske unije, proizilazi iz nacrta izveštaja komisije.

+ + +

Zvaničnici u Briselu smatraju da pitanja korupcije i organizovanog kriminala i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost, posebno u slučaju Bugarske. U dokumentu Evropske komisije posebno se ukazuje na ciljeve, ili osnovne smernice u kojim oblastima treba ostvariti napredak, uz upozorenje da će komisija primeniti mere ako neka od zemalja ne odgovori adekvatno na postavljene smernice. EU u tom slučaju raspolaže merama da jednu ili obe zemlje privremeno isključi iz pojedinih političkih oblasti ili da zamrzne prebacivanje pomoći iz jednog od fondova Unije."

A evo sta se desava u samoj Evropskoj Uniji:

"BERLIN (DW) - Volfgang Saupenstajner poznaje svet korumpiranih preduzetnika, politicara i sluzbenika organa vlasti.

Vec deset godina je on vrhovni tuzilac na zemaljskom sudu u Frankfurutu na Majni i vodi Odelenje za borbu protiv organizovanih oblika korupcionaske delikvencije i podcinjenosti. Radi se, dakle, o korupciji. Saupenstajner smatra da znatno treba pojacati borbu protiv kriminala.
Vec sredinom devedesetih godina se taj pravnik zalio na povrsno bavljenje ovom temom. Na konferenciji fondacije Fridrih Ebert je Saupenstajner trazio da se poreskim sankcijama zabrani podmicivanje. Nesto kasnije je i promenjen zakon. Ipak, malo toga je u praksi ucinjeno. Saupenstajner i njegove pristalice su iznosili mnoge predloge. Odbijen je zakon o krivicnom proganjanju preduzetnika.

Nije se razmatrao ni predlog o petogodisnjoj suspenziji. Uzaludan je bio i predlog da se kaznjava podmicivanje poslanika, i da se regulise kaznjavanje zloupotrebe mandata. Korupcija se i dalje isplati. I pored svih novih saznanja o sve vecoj korupciji u trouglu politike, ekonomije i organa drzavne uprave, izostale su reakcije na predloge Saupenstajnera. Lako moze on da nabroji primere u svojoj borbi protiv korupcije.

Gradevinski preduzimac postaje sef novog kongresnog centra u svojoj opstini, u kojoj se angazovao da centar bude izgradjen. Drzavni sekretar postaje generalni sekretar firme za investiranje, kojoj je upravo prodao lukrativne drzavne imobilije. I tako dalje. Sve su to samo vrhovi ledenih bregova, smatra Sapunstajner.

Brita Banenberg, profesor za kriminologiju i krivicno pravo na univerzitetu Bilefeld je ustanovila da je svest o sopstenovj krivici u krugovima privrednika znanto niska. Ocekivati da ce se menadzmentom vrednosti ili moralisanjem nesto pokrenuti, je potpuno pogresno. Valja menjati kontrolne strukture. Tek tada ce doci do promene svesti, smatra Brita Banenberg."

A pazite ovo:

"Svima nama je više nego jasno da korupcija u dodeljivanju ugovora o građevinskim radovima
nikako nije problem koji postoji samo u siromašnim zemljama; razvijene zemlje od Japana do S.A.D. neprekidno boluju od problema u ovoj oblasti. Građevinski projekti su obično veliki i složeni, i, što je najvažnije, veoma skupi.

+ + +

Ova i druge inicijative su od velikog značaja ako želimo da izgradimo svet u kome nema korupcije. U svetu se svake godine potroši preko 4.000 milijardi dolara za javne nabavke. Od podizanja brana i škola pa do službi za odnošenje otpada, javni radovi i građevinarstvo se svuda smatraju sektorom sa najvišim stepenom korupcije, kako u zemljama razvoju tako i u razvijenim zemljama. Ako ne uspemo da zaustavimo korupciju, njena cena će i dalje biti razaranje društva, i što je još gore, gubitak ljudskih života. Tokom poslednjih 15 godina je u zemljotresima poginulo
oko 150,000 ljudi. Po rečima Džejmsa Luisa (James Lewis): “Ne ubijaju ljude zemljotresi već zgrade koje padaju na njih”. Primeri iz Turske i Italije pokazuju nam da se zgrade često ruše zbog nepoštovanja građevinskih i urbanističkih propisa - a to se često čini nakon što se činovnici podmite da izdaju dozvole za gradnju.

+ + +

Pazite sta se radi u Nemackoj:

"Studija slučaja: Predimenzionirano postrojenje za spaljivanje otpada spaljuje i novac u Kelnu
Hans Lejendeker (Hans Leyendecker). Sudski proces koji je okončan u Nemačkoj 2004. godine otkrio je stepen korupcije u postupku izgradnje postrojenja za spaljivanje otpada. Zloupoterebe
koje su otkrivene moguće su između ostalog i zbog činjenice da na tržištu velikih i unosnih projekata postoji relativno mali broj izvođača. U sektoru uklanjanja otpadnih materijala u Nemačkoj je podmićivanju dat naziv ‘veštačko disanje’. Za izgradnju postrojenja za spaljivanje smeća u Kelnu, jednog od poslednjih te vrste u Nemačkoj, postojala je posebno žestoka konkurencija. Keln, četvrti najveći grad u Nemačkoj, je uvek bio poznat po donekle ‘fluidnom’ odnosu prema pravilima i etičkim normama. ‘Živi i pusti druge da žive’ je omiljena izreka u gradu koja odražava stav poznat u Kelnu kao ‘Kölner Klüngel’ - ‘Kelnske klike’ - pomalo šaljiv naziv za nimalo bezazlenu pojavu. Deo tog sistema klika su dve najveće partije, Hrišćansko-demokratska unija i Socijal-demokratska stranka (SPD). Partijci često pomažu jedni drugima tako što prosleđuju jedan drugom državne funkcije i ugovore. Ta pomoć prelazi partijske granice: pobednici potpomažu i poražene, jer se nikad ne zna ko će pobediti na narednim izborima.

Godine 2002., grad je posebno potresao jedan skandal. Istragom je utvrđeno da je u džepove raznih građana Kelna podmićivanjem stiglo ukupno oko 21,6 miliona nemačih maraka (13,3 miliona dolara) tokom izgradnje postrojenja za spaljivanje otpada vrednog oko pola milijarde dolara u jednom predgrađu Kelna. U skandal su bili upleteni političari, menadžeri, lobisti. Na kraju je na svetlost dana izašla beskrajno korupirana i odvratna mreža u kojoj je bile upletena celokupna politička kasta grada Kelna.

+ + +

Slučaj Mannesmann

Januara 2004. godine je počelo kontroverzno suđenje grupi uticajnih nemačkih biznismena optuženih za kršenje fiducijarne obaveze (Untreue) nakon što je februara 2000. godine Vodafone preuzeo kontrolu nad firmom Mannesmann AG uprkos protivljenju njenih deoničara i upravnog odbora. Slučaj se ticao navoda o isplatama za raskid radnog odnosa u ukupnoj vrednosti od 57 miliona evra bivšem generalnom direktoru Manesmana, Klausu Eseru (Esser),
i dvojici drugih menadžera te firme. Tužilaštvo je na početku tvrdilo da je Eser uzeo mito da bi prihvatio ponudu Vodafona, ali sud je tu optužbu odbacio zbog nedostatka dokaza. Suđenje se nakon toga okrenulo dokazivanju da li su optuženi - pored Esera i Jozef Akerman (Josef Ackermann), generalni direktor Deutsche Bank, Klaus Cvikel (Zwickel), bivši predsednik moćnog sindikata IG Metall, i Joachim Funk, bivši generalni direktor Manesmana - postupili u interesu kompanije kada su glasali za pomenutu isplatu. Kada je predsednica sudskog veća Brigite Kopenhefer (Brigitte Koppenhöfer) aprila 2004. godine navela da po njenom mišljenju tužilac neće biti u stanju da dokaže da su optuženi počinili bilo kakvo krivično delo, preostala je mogućnost da su članovi upravnog odbora prekrišili Zakon o registrovanim kompanijama, što bi predstavljalo prekršaj u građanskom pravu. Jula 2004. godine je sud oslobodio sve optužene, mada se državni tužilac žalio na tu odluku. Bez obzira na njegov konačan ishod, proces je ipak pokrenuo razmišljanje o nekoliko važnih pitanja. Kao prvo, sudski postupak je započet uprkos protivljenju međunarodne ekonomske štampe i domaćih političara; stav i jednih i drugih je bio da bi suđenje okrnjilo dobar poslovni ugled Nemačke. Sposobnost pravosuđa da deluje nezavisno od uticaja ovakvih moćnih interesa svakako uliva poverenje. Kao drugo, uprkos postojanja navoda da za vreme preuzimanja Manesmana nisu poštovana sva pravila, tužilaštvo nije bilo u stanju da dokaže navode optužbe i moralo je da se osloni na posredne dokaze. Mnogi posmatrači su ukazali na greške u strategiji tužilaštva, ali je ovo takođe bilo odraz visoko neprozirne prirode slučaja u kom su važni svedoci tvrdili da su zaboravili osnovne činjenice a zainteresovane stranke po svoj prilici bile prilično nezainteresovane da se dođe do pune istine. Mada je suđenje pokazalo da postoje značajni nedostaci u sistemu vođenja preduzeća u Nemačkoj, ono je takođe ukazalo na teškoće koje se javljaju kada se pokuša da sa ta pitanja rešavaju sudski. Konačno, poverenje javnosti, koje je već bilo umanjeno nizom korupcijskih skandala i padom ekonomskih indikatora, dodatno je potkopano javno iskazanom bahatošću nekih članova nemačke privredne elite. Mnogi ljudi su pomenute isplate smatrali dokazom neobuzdane pohlepe."

Evo i slucaja Norveske:

"Korupcija u Norveškoj

Norveški mediji su 2003. i 2004. godine puno izveštavali o korupciji u biznisu, a najviše pažnje je izazvao skandal Statoil–Horton. Statoil, koji je u vlasništvu države, je najveća kompanija u Norveškoj. Juna 2002. godine, Statoil je zaključio desetogodišnji ugovor za konsultantske usluge u vrednosti od 15 miliona dolara sa firmom Horton Investments za ekspoloataciju nafte i prirodnog gasa u Iranu. Firma Horton Investments, čiji je vlasnik bio iranski emigrant Abas Jazdi, je navodno takođe bila finansijski posrednik za Mehdija Hašemija Rafsandžanija, sina bivšeg predsednika Irana i direktora Iranske nacionalne naftne kompanije (NIOC) i uticajne osobe u sektoru energetike te zemlje. U jesen 2002. godine, Statoil je u partnerstvu sa podružnicom NIOC-a dobio operativnu kontrolu nad zonom South Pars, najvećom svetskom priobalnom zonom za eksploataciju gasa . Statoil je izdvojio 300 miliona dolara za izgradnju tri platforme i gasovoda. Pošto projekat bude završen, Statoil će predati kontrolu South Parsa nazad NIOC-u, njegovi troškovi će biti nadoknađeni, a ubiraće i deo profita NIOC-a. Septembra 2003. godine, interni revizori Statoila su navodno postavljali pitanja o isplati u vrednosti od 5,2 miliona dolara na račun firme Horton Investments u banci na Ostrvima Turks i Kaikos, što je dovelo do istrage Økokrima, službe za istraživanje privrednog kriminala. Direktor upravnog odbora Statoila Leif Terje Ledesel (Leif Terje Løddesøl) i generalni direktor Olav Flej (Fjell) su dali ostavke. Økokrim je zaključio da je pomenuta isplata predstavljala ponudu neprikladne koristi u zamenu za uticaj na dobijanje posla u Iranu. Juna 2004. godine, Økokrim je kaznio Statoil i bivšeg direktora njegovog odeljenja za poslove u inostranstvu, Ričarda Habarda (Richard Hubbard). Statoilu je naređeno da plati kaznu u vrednosti od 20 miliona norveških kruna (2,9 miliona dolara). Statoil je takođe bio pod istragom američke Komisije za hartije od vrednosti i berze zbog kršenja Zakona o međunarodnoj korupciji, koji je nadležan budući da se deonicama kompanije trguje na Njujorškoj berzi. Navode o Statoilu razmotrio je i parlament Irana, dok je Abas Jazdi bio pod istragom vlasti Švajcarske zbog sumnje o pranju novca. Odlaganje istrage bilo je posledica odbijanja Rafsandžanija da se podvrgne saslušanju, što ukazuje na proceduralne prepreke koje stoje pred službama čiji je zadatak primena propisa o suzbijanju korupcije izvan sopstvenih jurisdikcija. Drugi veliki slučaj ticao se građevinske firme Veidekke, vodeće kompanije u konzorcijumu kojem je poverena izgradnja hidro-elektrane Bujagali u Ugandi. Godine 2002. su se pojavili navodi prema kojima je kompanija podmitila Ministra energetike Ugande Ričarda Kaijuku (Richard Kaijuka) manje od godinu dana pre nego što je ugovor dodeljen Veidekke konzorcijumu u postupku bez konkurencije ponuđača. Podružnica Veidekkea u Engleskoj, Noricil Limited, je navodno izvršila transfer deset hiljada dolara na Kaijukin račun u jednoj banci u Londonu. Pošto je Svetska banka obustavila finansiranje projekta, Økokrim je započeo istragu, ali je 2003. godine sud odbacio slučaj zbog nedovoljnih dokaza. Ovaj i slični slučajevi sumnjivih postupaka u spoljnim ekonomskim odnosima skrenuli su pažnju javnosti na korupciju u Norveškoj. Jedno od ključnih pitanja je bilo da li norveške firme primenjuju različite aršine u poslovanju kod kuće i u drugim zemljama. Takođe je započela rasprava o tome kako i kada treba primenjivati politiku ‘nulte tolerancije’. Međutim, rezultati istraživanja obavljenh poslednjih godina navode na zaključak da je korupcija još uvek raširenija u privredi u Norveškoj nego što se priznaje.
Većina poslovnih ljudi na visokim položajima u Norveškoj smatra da je podmićivanje neophodno da bi se dobili poslovi u zemljama u razvoju, ali većina ne priznaje da njihove kompanije nailaze na korupciju u međunarodnom poslovanju.

‘Godina užasa’ u Norveškoj

Anketa koju je sprovelo najveće osiguravajuće društvo u Norveškoj, Gjensidige NOR, pokazuje da 25 odsto biznismena veruje da u njihovom sektoru postoji korupcija, mada je samo 10 odsto priznalo da ona utiče i na njihovu firmu. Međutim, najvažnija poruka ankete je da građani Norveške više ne smatraju da je korupcija nešto što postoji samo u inostranstvu ili u zemljama u razvoju. Sve više poslovnih ljudi prepoznaje i domaću dimenziju problema. Gjensidige NOR je organizovalo anketu nakon što je štampa iznela niz navoda o korupciji i sukobu interesa u privatnom sektoru. U trenutku dok ovo pišemo su u toku istrage protiv četiri velike građevinske firme za nameštanje cena, tajno dogovaranje tendera i podelu tržišta kako u ugovorima u privatnom sektoru tako i u javnim radovima. Februara 2003. godine je počeo sudski postupak Norveške uprave za konkurenciju protiv kartela nekoliko firmi - Veidekke, Selmer Skanska, NCC Construction i Reinertsen Anlegg i drugih - za nezakonite radnje u vezi sa izgradnjom industrijskih postrojenja, elektrana, mostova, lučkih postrojenja i novog aerodroma u Oslu. NCC Construction je priznao ‘nezakonitu saradnju’ sa konkurentima, izdavanje lažnih računa i davanje nadoknade konkurentima koji su izgubili na tenderu. Veidekke, Selmer Skanska i NCC Construction su takođe bili pod istragom za kartelsko ponašanje na tržištu cementa. U trenutku dok ovo pišemo firma za finansijske udluge Finance Credit je bila pod istragom za krivično delo nezakonitog prebacivanja sredstava pozajmljenih od šest norveških banaka u ofšor poreske oaze. Optužnica je obuhvatila prevaru u vrednosti od 200 miliona dolara i lažno knjigovodstvo. Madland & Wara, kompanija koja je radila odnose sa javnošću za Finance Credit, je navodno pokušala da ‘kupi’ jednog istraživačkog novinara kako bi ga ućutkala.2 Spoljni konsultant koga je zaposlila međunarodna kompanija za klasifikovanje i overu Det Norske Veritas da bi procenio potrebu za novih informatičkim sistemom je maja 2004. godine osuđen zbog navođenja na davanje mita jer je zahtevao tajnu proviziju u vrednosti od 10% of firme UNISYS u zamenu za preporuku da se obavi nabavka novog sistema.3 U trenutku kada je pisan ovaj izveštaj trajao je sudski postupak protiv bivšeg finansijskog direktora Crvenog krsta Norveške i njegova dva brata koji su optuženi da su proneverili oko milion dolara tokom rekonstrukcije sedišta Crvenog krsta i podmitili građevinskog inspektora da overi dve fakture.4 Suđenje je odloženo za septembar 2004. godine. Ovakve slučajeve su norveški mediji nazvali simptomima privrede u kojoj je pojam poštenje izgubljen. Ovo je nova pojava u Norveškoj; javna debata je bila živa ali su osećanja pomešana. Većina građana je pozdravila suočavanje sa korupcijom, izveštavanje medija i raspravu o moralu i odgovornosti u poslovanju. Međutim plitke i ružičaste izjave o ‘nultoj toleranciji’ i nedostatak spoznaje javnosti o korupciji u svakodnevnoj praksi niti čine delotvornu strategiju za suzbijanje korupcije niti promovišu istinski napredak na nivou ekonomije. Mada su kompanije spoznale potrebu da se unaprede mere zaštite i interna kontrola, one tek treba da pribave kako znanje tako i sredstva koja su potrebna da bi se primenile delotvorne mere borbe protiv korupcije."

Ja nisam cuo da je Evropska Unija zapretila uvodjenjem sankcija Nemackoj ili Norveskoj zbog korupcije.

Sta je to Evropska Unija?

Read more...

Price iz Kanade: Korupcija i nemoc pravne drzave u Kanadi

среда, 27. септембар 2006.

Pre nekog vremena je poceo proces koji je trebao da istrazi korupciju za vreme vladavine Liberalne stranke u Kanadi.

Na optuzenickoj klupi su bila dva presednika vlade, jedan bivsi, Zan Kretijen i jedan tadasnji, Pol Martin, kao i gomila nekakvih biznismena.

Ja ne znam da li je ta istraga zavrsena i da li je iko snosio bilo kakve posledice. Koliko se ja secam nije.

Zasto se samo u Srbiji i Rusiji biznismeni koji se bave politikom nazivaju "kontroverznim" ili "tajkunima"?

Jel' su to "zapadne vrednosti" koje Srbija mora da prihvati?

Na ovoj adresi mozete naci sve informacije u vezi procesa koji se vodi: http://www.gomery.ca/en/index.asp

Cilj teksta: otkrivanje istine o zapadu i podstrek za borbu protiv "zapadnih vrednosti"

Read more...

Price iz Kanade: Tajkuni i "golubovi preletaci" u kanadskoj politici

уторак, 26. септембар 2006.

Bivsi clan Konzervativne stranke i narodni poslanik, Belinda Stronak, inace predsednik poznate kompanije "Magna", pre nekog vremena, je presla iz Konzervativne stranke u Liberalnu stranku. Niko je nije nazvao "golubom preletacem".

A sto u Srbiji ljude koji menjaju stranke nazivaju "golubovima preletacima"?

A sto ljude u Srbiji koji su na celu poznatih firmi koji se bave politikom nazivaju "tajkunima"?

Jel' su to "zapadne vrednosti" koje Srbija mora da prihvati?

Ovde mozete procitati zvanicne informacije o Belindi Stronak: http://www.belinda.ca/page_ml.asp?pageid=2

Cilj teksta: Otkrivanje istine o zapadu i podstrek za borbu protiv "zapadnih vrednosti"

Read more...

Price iz Kanade: U kanadskoj politici niko ne snosi odgovornost

Pre nekog vremena, kanadska vlada je kupila polovne podmornice od Velike Britanije i doslo je do udesa u kojoj je jedan kanadski vojnik poginuo, Bog dusu da mu prosti.

Polovne podmornice! Kupila kanadska vlada od Velike Britanije! Polovne!

Niko nije odgovarao! Ministar odbrane nije podneo ostavku, niti je odgovarao! Ministar finansija nije podneo ostavku, niti je odgovarao! Predsednik vlade nije podneo ostavku, niti je odgovarao!

Ko je kriv za to sto se desilo?

Svi su samo pevali kanadsku himnu i bili su tuzni na komemoraciji. Niko nije trazio da se rasformira kanadska vojska!

A u Srbiji kad vojnik izgubi zivot, odmah se trazi da se rasformira vojska i roditelji traze da deca vise ne idu u vojsku.

Jel' su to te "zapadne vrednosti" koje Srbija mora da prihvati?

Ovde mozete procitati o tome sta se desilo:

http://www.cbc.ca/news/background/cdnsubs/chicoutimitimeline.html
http://news.scotsman.com/topics.cfm?tid=1199

Cilj teksta: Otkrivanje istine o zapadu i podstrek za borbu protiv "zapadnih vrednosti"

Read more...

Propaganda, manipulacija i ispiranje mozga: Rezultati kapitalizma i demokratije

Kapitalizam -> Profit -> Prodaja -> Marketing -> Manipulacija -> Imidz -> Lepo pakovanje -> Lepa spoljasnjost -> "Standardi" -> "Standardni kvalitet" -> Los kvalitet -> Hrana lepa spolja -> Plasticni paradajz -> Genetski modifikovana hrana -> Narusavanje zdravlja ljudi -> Bolesti.

Demokratija -> Vecina, a ne istina -> Prodaja -> Marketing -> Manipulacija -> Imidz -> Lepo pakovanje -> Lepa spoljasnjost -> Retorika -> Laz -> Rad za korporacija i banke -> Madjarska u Evropskoj Uniji -> Ferenc Djurcanj kaze lagali smo, ali ostajemo na istom koloseku -> Madjarska policija tuce ljude koji se bune protiv lazova -> Jedan demonstrant je skinuo zastavu Evropske Unije i bacio je -> Gde su sada politicki komesari Evropske Unije da upute Ferenca Djurcanja sta su to "evropske vrednosti"?

Cilj teksta: Pokazivanje cemu vode dve vrhovne dogme zapadne religije, kapitalizam i demokratija

Read more...

Propaganda, manipulacija i ispiranje mozga: Oruzja zapada u sirenju pustinje

понедељак, 25. септембар 2006.

"Medju tehnikama nastalim pod uticajem ove struje, istice se neurolingvisticko programiranje (NLP). Prema misljenju jednog od tvoraca NLP-a, uz pomoc ove tehnike je "razvijen niz obrazaca ljudskog savrsenstva, sa narocitom paznjom posvecenom komunikacionim semama. Omoguceno je i otkrivanje posebnih sposobnosti i njihovih zakonitosti, zahvaljujuci kojima najkomunikativniji postizu svoje ciljeve".

+ + +

Veliki deo bihejvioristickih tehnika zaista predstavlja manipulaciju. Vecina se zasniva na ideji da je moguce menjati tudje ponasanje i da se te promene mogu postici bez svesnog ucesca onih na koje se primenjuju. I tu ponovo nailazimo na zaobilazenje karakteristicno za manipulaciju, odnosno izbegavanje rasprave i rasudjivanje."

Kljucne reci: neurolingvisticko programiranje, bihejviorizam

Korisne adrese:

http://www.tavinstitute.org/index.php
http://educate-yourself.org/nwo/nwotavistockbestkeptsecret.shtml

Cilj teksta: istrazivanje, otpor

Read more...

Propaganda, manipulacija i ispiranje mozga: Oblikovanje svesti pomocu reklama

"Jedan od najvaznijih ciljeva industrijskog sveta iz druge polovine XX veka je, zahvaljujuci reklami, vec postignut. Prodaja potrosnih dobara, cija je proizvodnja u to doba nadmasivala potrebe, omogucena je tada, kao i danas, samo zahvaljujuci istinskom "pritisku" (forcing) vrsenom kroz reklamu.

+ + +

Bilo bi zanimljivo sa tog stanovista analizirati slucaj Amerike. Stjuart Iun istice da je na "tradicionalnu" americku kulturu, u pogledu potrosnje, mnogo uticalo puritansko vrednovanje stedljivosti i rada. Da nije bilo ogromnog poduhvata kojim se, zahvaljujuci izvesnim oblicima reklame, delovalo na tu kulturu, sustinske ograde koje su u njoj postojale ne bi nikad nestale. Ta kultura bi se, jasno, razvijala tokom godina, ali sigurno ne u tom smeru. Misljenje da je puritanska kultura lako pobedjena zato sto i nije bila duboko usadjena, nije mnogo ubedljivo, narocito kad se imaju u vidu milijarde dolara namenjene "oblikovanju svesti" ljudi uz pomoc naucno potvrdjenih metoda."

Iz knjige "Izmanipulisana rec" Filipa Bretona

Kljucne reci: reklama, oblikovanje svesti

Korisne adrese:

http://www.nologo.org/

Cilj teksta: istrazivanje, otpor

Read more...

Propaganda, manipulacija i ispiranje mozga: Reklama i "imidz"

недеља, 24. септембар 2006.

Na slici je prikazana karakteristicna odbrana kapitala od slobodnog naroda (Sietl, 1999.)


"Da li reklama zeli da nas ubedi u jos nesto sem da kupimo neki proizvod? Mnogi autori, naslucujuci u reklamnoj poruci postojanje neke druge, sveobuhvatnije poruke, na to pitanje daju potvrdan odgovor. Najbolji rad iz te oblasti je nesumnjivo delo americkog sociologa Stjuarta Iuna. Iun analizira pocetke moderne reklame u SAD, neposredno posle Prvog svetskog rata i, narocito, dvadesetih godina. On pokazuje na koji nacin reklama sveobuhvatno oblikuje ljudsku svest, kako u sebi sadrzi odbranu potrosackog drustva i masovne kulture.

+ + +

Pitanje "nacionalnog jedinstva" koje se dvadesetih godina u SAD cesto postavljalo usled uzastopnih talasa doseljavanja, bilo bi danas, sudeci po danasnjim reklamama, bez sumnje zamenjeno, naglasavanjem multietnickog karaktera drustvene stvarnosti. I zaista, ako bi se oslanjala na preovladjujuce raspolozenje u javnosti, reklama bi mogla da naglasi opravdanost kupovine odredjenih proizvoda. To je staro sredstvo ubedjivanja. Medjutim, posluzivsi se njime, reklama to raspolozenje pojacava i stvara svojevrsni konsenzus. Uopsteno receno, reklama tako opravdava postojanje sistema u kome je nastala, sistema masovne potrosnje u okrilju liberalne ekonomije. Globalno posmatrano, reklama bi se cak mogla smatrati borbenim aktivistom u korist sistema, kome je, uostalom, jedan od sustinskih oslonaca.

+ + +

Jedan od karakteristicnih izuma ovog pravog osvajackog pohoda na nova trzista bio je pojam imidza. Od sada ce se govoriti o imidzu nekog preduzeca, neke oblasti, nekog politicara ili nekog proizvoda. Svako dobija svojevrsnog dvojnika, svoj imidz. Komunikacijsko drustvo postaje svet u kome komuniciraju samo slike, imidzi elemenata iz kojih je sastavljen. Sam imidz je skoro u celosti sacinjen kao ideal koji se reklamira. Stvaranje imidza postaje posebna drustvena delatnost u kojoj se koriste sva sredstva za ubedjivanje, cime vecu ulogu dobija argumentacija, a narocito manipulacija. Ova potonja ce polako skliznuti u podrucje izmedju slike i stvarnosti, i to stvarnosti koju "stvarnom" cini sama slika.

Stvaranje imidza, uz prisustvo mnostva strucnjaka, odvijace se prema usavrsenim pravilima klasicne demagogije: rec je pre o prilagodjavanju onom sto drugi ocekuju, nego o prihvatanju sopstvene stvarnosti."

Ovo je bio izvod iz knjige "Izmanipulisana rec" od Filipa Bretona.

Sada vam je, braco, jasno zasto Srbi ljubitelji zapada tako ostrasceno brane to sto brane.

Kljucne reci: reklama, oblikovanje svesti, vestacki rajevi

Korisne adrese:

http://www.nologo.org/

Cilj teksta: istrazivanje, otpor

Read more...

Izadji na crtu, reci ne zapadu: Sustina pritiskanja Srbije da udje u Evropsku Uniju

Ono sto bi donelo spas Srbiji je - RAD.

Ali, ne rad za novac. Već rad za napredak zemlje i svih ljudi koji žive u njoj. Ne treba novac da bi se napravio put. Dovoljni su ljudi i mehanizacija i alat. Ako treba da se koristi novac, odstampa se i plati. Ne postoji inflacija. E, sad. Zapad kaže, ne može tako. To nisu pravila igre. Ne mozete vi da stampate novac koliko hocete. A mi kažemo, ali novac, to je hartija. A oni onda kažu, mi nećemo da trgujemo sa vama, ako vi nastavite da želite samo da živite i da stampate novac kao hartiju, jer smo mi odlucili da novac nije samo hartija. A mi kažemo, ali mi nismo ista država kao i vi, nećemo vase zakone, jer imamo svoje. Onda oni pocnu da nam uvode sankcije, pa bombardovanje i druge „zabavne” aktivnosti. A mi ih pitamo zašto? Mi ne želimo da se takmicimo sa vama. Mi samo želimo da živimo. Ništa vise i ništa manje. E, ne može tako, kaže zapad. Ili ćete živeti po našim pravilima, ili ćete umreti. I mi onda, recimo, kažemo, dobro neka bude tako. Koristicemo novac kao nešto više od hartije, kao nešto sto ima najvecu vrednost. Opet zapad kaže, ali mi hoćemo da kupimo vasu zemlju, vase fabrike i vasa prirodna bogatstva. I mi opet pristanemo na to. Kažemo, dobro, evo vam cela Srbija za 1 dolar. I onda ih pitamo, jel' sad dosta? Jel' smo sve ispunili da nas vise ostavite da živimo? A oni kažu, nije. Pa šta treba još da ispunimo da biste nas ostavili da živimo. A oni kažu. Treba da prihvatite da je covek nastao od majmuna, da su pederi i lezbejke normalni ljudi, da žena ne postuje muza i muž ženu, da cilj skole nije da nauci svetska znanja i da vaspita, već samo da nauci svetska znanja i da Bog ne postoji. A mi ga pitamo, kakve to ima veze sa trgovinom. A zapad kaže - NEMA NIKAKVE VEZE.

Read more...

Visoka Srbija: Opis malih gradova u Srbiji - Cacak

Sta reci o Cacku? Sjajno mesto za zivot!

Cacak je grad u Sumadiji. Kroz njega protice reka Zapadna Morava. Kad dolazite u Cacak iz pravca Kragujevca, tu su Mrcajevci i velika ravnica. Zemlja je plodna i onaj ko hoce da radi moze dobro da zivi od poljoprivrede. Iduci od Mrcajevaca prema Cacku, sa desne strane je banja Gornja Trepca. Sa druge strane je planina Jelica, a jos malo iza je Dragacevo i cuvena Guca. Kad se krene prema Uzicu, tu je Ovcarsko-Kablarska klisura sa svojom srbskom Svetom Gorom koju cini desetak manastira i crkava. U Ovcarsko-Kablarskoj klisuri se nalazi i hidrocentrala.

Sto se tice samog Cacka kao grada, to je jedno mirno i relativno veliko mesto, ali sa sacuvanim duhom srbske palanke u najboljem znacenju te reci. Narod je dobar i patrijarhalan.

U Cacku postoje Tehnicki i Agronomski fakultet:

http://www.tfc.kg.ac.yu/
http://www.afc.kg.ac.yu/prva.htm

Posetite Cacak! Ako vam se dopadne, ostanite da zivite u njemu!

Read more...

Otkrivanje istoka: Istok i zapad - nebo i zemlja

четвртак, 21. септембар 2006.


"Setio sam se ovoga i zbog toga sto nasi razgovori nisu bili direktno vezani samo za filmove vec i za to kako ih prihvataju americki gledaoci. U Americi je takvih susreta bilo mnogo i ja sam u njima igrao nekakvu ulogu posrednika. Ulogu koju Poljaci zaista istorijski igraju jer mi razumemo rusku dusu nesto bolje nego Zapad, a istovremeno smo, u odnosu na Rusiju, malo blize Zapadu. Ta uloga mesta bila je, po meni, neophodna jer nije bilo dovoljno prevoda. Psihologija Amerikanaca, narocito ako je to psihologija stanovnika nekakvog gradica u drzavi Kolorado, gde su se izmesali i nazovi intelektualci i sasvim prosti, mada srdacni ljudi, predstavljala je sama sobom nesto sa cime Andrej u pocetku nikako nije mogao izaci na kraj. To medjusobno nerazumevanje bilo je gotovo neverovatno! Ostao mi je u secanju jedan razgovor o kome cesto pricam i to toliko da je vec ofucan. Neko od mladih ljudi je, slusajuci ono sto Tarkovski govori o umetnosti, o zvanju umetnika, o odredjenju coveka, istog momenta u njemu video gurua (a neophodnost gurua je veoma snazna u Americi) i prostodusno upitao: "Mister Tarkovski, a sta ja moram da uradim da bih bio sretan?". To pitanje, koje je po americkim merilima sasvim obicno, za Andreja je bilo zapanjujuce. Prekinuo je rec i upitao me: "Sta hoce taj covek? Zasto postavlja tako glupa pitanja?". Pokusao sam da mu objasnim da je previse strog prema tom momku, da ne treba da se ljuti na njega vec da mu nesto posavetuje. Andrej kaze: "A kako ja mogu nesto da mu posavetujem? Zar on ne zna zbog cega zivi?". Ja mu govorim: "Zamisli da on zaista ne zna zbog cega zivi i ti mu reci nesto sto je za tebe ocigledno...". Ali Andrej je slegnuo ramenima i rekao: "Neka se zamisli nad tim zasto je prizvan iz nebitka, zasto je prizvan ka postojanju, neka pokusa da odgonetne ulogu koja mu je u kosmosu predodredjena, neka je izvrsava, a sreca... ona ce ili doci ili nece...". Ja sam sve to razumeo, ali je mladicu trebalo desetak minuta da se oporavi od soka. Andrejeve reci su za njega bile potpuno nerazumljive. Bilo mu je tesko da shvati tu sustinsku cinjenicu da postojanje moze biti bilo kakav problem, odnosno da se ne podrazumeva samim sobom, da se treba zamisliti nad smislom svog postojanja, da ono na nesto obavezuje jer su to za pragmaticno americko misljenje nedostizne stvari..."

Ovo je deo teksta koji je napisao poznati poljski filmski reziser Ksistof Zanusi o najvecem filmskom reziseru svih vremena Rusu Andreju Tarkovskom

Read more...

Visoka Srbija: Skolstvo u Srbiji je bolje nego na zapadu


Na SerbianCafe-u, neki roditelji, ostrasceni ljubitelji zapada, su tvrdili da je skolstvo u Srbiji losije nego na zapadu.

Ja tvrdim suprotno - skolstvo u Srbiji je bolje nego na zapadu.

Evo dokaza.

Skolstvo u Srbiji daje mnogo vise znanja deci, nego skolstvo na zapadu. Skolstvo u Srbiji je koncipirano tako da izvlaci najbolje iz dece i prilagodjeno je naprednijoj deci, dok je skolstvo na zapadu prilagodjeno prosecnoj deci. Napredna deca na zapadu nemaju mnogo sansi da napreduju. U Srbiji, i pored toga, sto napredna deca normalno napreduju u okviru regularnog programa, imaju mogucnost za jos veci napredak.

Tako na primer, deca u osnovnoj skoli "Svetozar Markovic" u Kragujevcu, od treceg do osmog razreda, imaju mogucnost da idu na dopunske casove matematike na Prirodno-Matematicki fakultet u Kragujevcu. Dopunska nastava se izvodi jednom nedeljno, subotom, u prostorijama fakulteta, gde se rade tezi zadaci.

Takodje, profesori iz kragujevacke muzicke skole, koja je, inace, jedna od najboljih u Evropi, pred kraj prvog i drugog razreda osnovne skole dolaze da provere talente dece i da predloze najtalentovanijima da otpocnu muzicko skolovanje.

U kragujevackoj "Gimnaziji" postoji specijalno odeljenje za matematiku, gde idu najbolji. Dokaz: http://www.gimnazija1.kg.edu.yu/SM/specijalizovano%20odeljenje.htm

Molim roditelje da obrate paznju na srbski skolski sistem i njegove prednosti u odnosu na zapadne obrazovne sisteme.

Read more...

Visoka Srbija: "Ulica blagog pada sa slavolukom decijeg smeha izmedju kuca" - Ivanjica


Imam ideju da opisujemo manja mesta u Srbiji, jer smatram da su ona mnoga bolja za zivot od velikih gradova iz vise razloga. Sporiji zivot, manji troskovi, cistiji vazduh, bolja hrana, manje kriminala, posteniji ljudi...

Pocinjem da realizujem ovu ideju sa Ivanjicom. Imao sam prilike da budem u ovom lepom gradicu nekoliko dana, jer mi tamo zivi rodjeni brat sa porodicom. Ova slika koju mozete videti je upravo fotografija ulice u kojoj zivi moj brat. Ovu ulicu sam nazvao "ulica blagog pada sa slavolukom decijeg smeha izmedju kuca", kako je to lepo rekao veliki srbski pesnik Ivan V. Lalic. Secam se dok sam ziveo na Haj Parku u Torontu i kada sam jednog dana cuo deciju graju ispod mog prozora, bas sam se bio obradovao da i toga ima u Kanadi, ali posle nekoliko dana pored lifta je bio okacen papir na kome je pisalo da je zabranjeno deci da se igraju oko zgrade i da mogu da se igraju samo na za to predvidjenim mestima. Uzas!

Ivanjica je mesto smesteno u kotlini izmedju brda i planina i poznato je po cistom vazduhu. Najpoznatija planina u blizini Ivanjice je Javor, a na oko pola sata voznje kolima je i Golija. Kroz grad protice reka Moravica. U gradu ima nesto industrije, koja bas i ne radi nesto posebno zbog poznatog problema upumpavanja zapadne Bogoborne religije u Srbiju od strane zapada, ali ljudi se snalaze baveci se poljoprivredom i poslovima u vezi sa drvetom. Oni agilniji imaju svoje privatne firmice, tako da je zivot u gradu prilicno opusten. U Ivanjici se ljudi greju na drva, sto je posebno dobro i sto mozete videti na fotografiji koju sam ovde postavio. Jednostavno, sada je vreme za nabavku ogreva i oko kuca su naslagana drva. Lepo je grejati se na drva, a i jeftinije je. U drvetu zivi blagosloveni duh predaka i miris zapaljenih cepanica i pucketanje vatre u peci nosi sa sobom spokojstvo davnih dana.

U Ivanjici, deca se igraju slobodno oko kuca, zgrada, na ulicama i po parkovima. U Ivanjicu zapad nikada nece doci u tom ekstremnom smislu da bude naruseno detinjstvo srbske dece. Sin moga brata koji ima 5 godina i moja cerka koja ima 6 godina bez da ih iko cuva su se igrali napolju.

U Ivanjici ima osnovna i srednja skola, ima sve da se kupi od osnovnih zivotnih potrepstina, ima kablovska televizija, ima svega...

Sto se tice mogucnosti stanovanja, kuce i stanovi su veoma jeftini. Cela kuca od oko 100 kvadrata ili dvosoban stan kostaju izmedju 15.000 i 20.000 evra, sto je veoma jeftino.

Verujte mi, ljudi, u Ivanjici je dobro za zivot.

Evo jos nekoliko slika iz Ivanjice.







Read more...

Price iz Kanade: Sta ima dobro u Torontu


Evo i ja da kažem šta je dobro u Torontu:

- Javni prevoz jer mozete da stignete gotovo do bilo kog mesta u gradu bez kola, tako da vam kola možda i ne trebaju, a to je usteda
- Ima dosta srpskih radnji gde mozete da kupite srpske proizvode umesto da jedete severno-americke koji su mnogo losiji i po ukusu i po tome sto ima dosta hrane koja je genetski modifikovana
- Ima srpska knjizara „Srbika” koja je veoma dobro snabdevena, sto je velika stvar za Srbe kojima je bitna kultura
- Ima srpska berbernica „Kosutnjak” (naziv firme piše cirilicom)
- Ima nekoliko srpskih crkava i jedan manastir u Miltonu (mesto koje se nalazi na zapadu od Toronta i nije mnogo daleko)
- Tokom leta ima dosta srpskih pik-nika sto je dobro za koliko-toliko održavanje nacionalnog identiteta
- Cesto u Torontu gostuju srpski popularni izvodjaci sto je dobro zbog održavanja kulturnih i potkulturnih veza sa otadzbinom
- U Torontu mozete da kupite gotovo svu srpsku stampu
- U Torontu postoje srpske enklave, gde ima dosta Srba, tako da mozete da živite u okruzenju koje podseca na ono u otadzbini
- U kraju gde mahom žive Ukrajinci, ima dosta ukrajinskih radnji sa dobrom hranom koja je veoma slična srpskoj
- Imaju dobra stetalista i biciklisticke staze pored jezera Ontario
- Ima Centralno ostrvo koje je odlično mesto za razonodu i rekreaciju
- Imaju ostrvca iza Centralnog ostrva povezana mosticima koja su, takođe, odlicna za razonodu i rekreaciju
- Ima „Kinoteka” sto je prava retkost za severno-americke gradove i pravi biser kulturne ponude Toronta, jer su oni koji se nalaze na celu te ustanove izuzetno kompetentni u odabiru filmova i pravljenju programa
- Knjizara univerziteta u Torontu koja je veoma dobra u smislu snabdevenosti knjigama i što se tiče kvaliteta i kvantiteta
- U Torontu postoje delovi grada gde su kafici i baste koji podsecaju na Srbiju i gde se covek može opustiti („Mala Italija” i „Jorkvil”)
- Osecaj upoznavanja sveta zbog velkog broja nacija koje žive u Torontu. Tu posebno preporucujem putovanje metroom i stajanje na uglu ulica Blur i Bej, kao i Dandas i Jang
- Kraj u kome živi dosta Grka koji se zove Danfort i gde ima dosta grckih restorana koji imaju izvanrednu hranu
- Ukrajinski kraj sa velikom brojem ukrajinskih, ruskih i poljskih radnji sa dobrom hranom. Inače, taj kraj je jedan od najlepsih u Torontu, jer tu mozete da osetite atmosferu kada smo svi bili jedan narod i govorili istim jezikom, kada smo pasli travu negde po ukrajinskim stepama (vidi pesmu „Akermanske stepe” od velikog poljskog pesnika Adama Mickjevica)
- Mozete da vidite neverovatno siromasne krajeve grada koji su koliko siromasni, toliko i zivopisni, za razliku od enklava gde žive bogatasi koji su malobrojni i dosadni
- Osecaj debelih mesta u samom centru grada dok idete između oblakodera gde mozete da trenirate oslobadjanje od prostote u sebi koja se pokazuje kada se nalazite ispred velikih gradjevina (blazenopocivsi vladika Danilo (Krstic), Bog dusu da mu prosti, je rekao da velicina ili grandioznost zasenjuju prostotu, govoreci o katolickim katedralama, a ja sam to primenio na ove oblakodere u centru Toronta)
- Nova stambena naselja, pre svega u Misisagi, gde ćete videti oblik stvari koje dolaze (vidi pesmu „Severans” od grupe Ded Ken Dens i posebno obrati paznju na stih „D sejp of tings tu kam”). Videcete kilometre i kilometre jednoličnih naselja sa kucama od drveta koje su gotovo sve iste i seticete se kako su nam pricali price o socrealistoj arhitekturi. Ovo je isto to, samo to oni zovu - primena urbanistickog plana ili tako nešto u tom smislu
- „Rodzersov kup” u tenisu u avgustu gde jedne godine igraju žene, a sledeće muskarci
- Mozete da gledate uzivo utakmice NBA lige jer Toronto ima svoj tim koji se zove „Toronto Reptors”
- Mozete da vozite biciklu i da upoznajete grad, jer je Toronto prilično ravan
- Ja lično volim leto u Torontu koje je veoma toplo i sparno zbog velike vlage, ali tada mozete setati i gluvariti uzduz i popreko grada dok gore „velike vatre podneva”. Mozete se osetiti kao urbani nomad, mozete osetiti „grad u pustinji, pustinja u gradu, ljudi na obali, ljudi na trotoaru” (vidi pesmu „Pustinja” od grupe „Darkwood Dub”)
- Svakih par godina mozete prisustvovati prvom i poslednjem koncertu u okviru svetske turneje najbolje kanadske grupe (licni ukus) „Kauboj dzankiz” („Cowboy Junkies”) u kojoj peva sjajna pevacica, ukleta Kanadiana, Margo Timins. Radi se o muzici koja lamentira nad zivotom u severno-americkim bespucima i slusajuci tu muziku otkricete da „Amerika živi u nama”:

I wish I had a blue guitar,
a blue guitar to play all night long.
Singing songs of loss and love.
Singing songs till morning comes.

...А жена коју си видио јест велики град,
који царује над царевима земаљскима...
И Бог се опомену неправде њезине...

Откр. 17:18; 18:5.

Read more...

Licno: Istice


ISTIČE

Nekada behu
Nema ih
U podneblju
Lebde osmesi

Bi podne
I ozarenost
Sada senke
I zahodimo

Na njivi okom ka selu
Šta li vidite
Trag desno il' levo
Gde putokaz

Otkucaji zvoni
Unutrašnje srce
Ne napuštam
To što sija obasjava

Ko odstupi
Šta da kaže
Kada znaš odlaganje ne znaš
Jer ističe...

Read more...

Licno: Postoji daljina


POSTOJI DALJINA

To kuća moga dede po ocu
Biti tamo da bi se moglo nastaviti
U toj jednoj dosegnuvši je
Dosežem kuće dedovske

Dočekati decembar u ravnici
Kada večernjača preobražava sobu
To daleke duše na crnim poljima
Sivi od spolja je njihov glas

Tiho senke i obrisi su sećanja
U zavetnim tiganjima je blagoslovena hrana
Pucketaju drvca u ognjištu i žar
To nada da će rodoslov biti neprekinut

San o stajanju pred kućom u zimsko predvečerje
Je dozivanje Onoga Skrivenoga u izmaglici što lebdi nad njivama
Dohvatiti mir dalekih dana
Sedeti za istim stolom sa svojim nasmešenim rodom

Molim se Nadnebesnom Ognju
Da učinim pokret dušom
Da sozercam po Pravdi
Da postoji daljina gde nas čeka svetlost tiha...

Read more...

Licno: Neugodnost velicajem


NEUGODNOST VELIČAJEM

Ugodno il' pravedno
Ugodno li grem a krst
Pravedno li grem krst
Ugodno mi ugađati palom sebi
Podsmeh s leva i mrak
Od laži topli zagrljaj hladan grob
Pravedno da mi bude i bol
Nek prostreli me Zrak
Kad preobrazi se pali ja naći ću topli stan

Moj izbor je lak
Neugodnost veličajem.

Read more...

Otkrivanje istoka: Semsudin Muhamed Hafiz

Evo novog dokaza o jacini i preimucstvu istoka nad zapadom - pesnistvo. Persijski, to jest iranski pesnici Hafiz i Sadi pobedjuju Bajrona i Bodlera.

U Iranu postoji grad koji se zove Siraz. Siraz je grad iranske kulture i pisane reci. U ovom gradu su sahranjeni najveci iranski pesnici. Jedan od njih je Semsudin Muhamed Hafiz. On se smatra najvecih pesnikom Irana. Tamo se nalazi i njegov grob do koga se stize putem koji je okruzen kilometrima ruza, zumbula, katmera, perunika, jasmina i jorgovana. Mirisni put do pesnikovog groba. Duz tog puta lete ptice nebeske. Poznati pisac Zuko Dzumhur kaže da nikada nije video toliko ptica. On velikog pesnika sa istoka Hafiza poredi sa Aleksom Santicem, jer Hafiz, kao i Santic nisu voleli da napustaju svoje rodne gradove. Na grobu iranskog pesnika Hafiza je podignut velicanstveni mauzolej, gde je na osam mermernih stubova koji su visine možda čak i vise od deset metara postavljena velika smaragdna kupola od majolike. Pod kupolom je sarkofag ispisan Hafizovim stihovima. Stihove je uklesao najveci krasnopisac Persije Abdulhamid Malek, zvani „princ kaligrafa”. Sarkofag se teško može videti od silnih venaca i svezeg cveca kojim je prekriven. Na jednom mestu, pri dnu sarkofaga, pišu sledeći Hafizovi stihovi:

„O, ti, koji navracas na moj grob
pozeli nešto.
Ovde će biti mesto hodocasca
Za sve gresnike sveta dobrog srca.”

A evo kako je srpski pesnik Jovan Jovanovic Zmaj iskazao svoje odusevljenje Hafizovim pesnistvom:

„Nakuc'o se casa, napev'o pesama,
Napio se raja sa mednih usana,
Gde je nas'o slasti, tu joj nije prast'o
Sad gori l' mu dusa - barem znade zašto.”

Drugi veliki pesnik Irana koji je sahranjen u istom gradu Sirazu je - Sadi. Sadi je bio suprotnost od Hafiza jer je obisao puno sveta. U Bagdadu je postao dervis, a kada se vratio u Siraz, podigao je skromnu tekiju gde je živeo do kraja zivota. Evo malo Sadijevih stihova:

„Dugo će, avaj, bez nas cvasti cvece
Dugo će bez nas cvetati premalece!
Opet će maj, jul i januar biti
A nas će samo prah i zemlja kriti...
A bezbroj ljudi tek će da se rodi,
Pa da po nasem prahu mirno hodi!”

Slobodni Srbi, molim vas, ne mrzite istok kako vam kaže zapad da radite, nego okrenite lica svoja istoku i zapamtite imena velikih pesnika Persije, to jest Irana HAFIZA i SADIJA, kao i ime cuvenog persijskog kaligrafa ABDULHAMIDA MALEKA.

Read more...

Otkrivanje istoka: Omer Hajjam

Predstavljam vam velikog persijskog pesnika i jednog od najvecih pesnika svih vremena, Omara Hajjama i suprostavljam ga zapadnim pesnicima i tvrdim da je Omar Hajjam veliki, da je Persija velika, da je istok veliki. „Potrebno je reći da je Hajjam, pre svega, bio matematičar, fizičar i astronom, pa tek onda pesnik. Njegovu raspravu o predestinaciji i slobodnoj volji, koja je sačuvana, godine 1855. na francuski jezik preveo je nemački prevodilac. Veći deo svojih spisa, Hajjam je napisao na arapskom, ondašnjem jeziku nauke, od kojih većina, nažalost, nije sačuvana, a među kojima su i dve metafizičke studije i uvod u prirodne nauke. Najznačajnije Hajjamovo delo je, ipak, kalendarski sistem zvani dželali, koji je uz pomoć saradnika sastavio 1074. godine. Stručnjaci smatraju da je njegov kalendar koji se i danas koristi u Iranu, bolji od zapadnjačkog gregorijanskog kalendara. Gledano merilima epohe kojoj je pripadao, Omer Hajjam i nije bio pesnik, budući da za sobom nije ostavio nikakav pesnički divan, niti je za života kao pesnik bio poznat. Ipak, danas postoje njegovi brojni stihovi ispevani u formi rubaije, koje su cenjene ne samo u Iranu, već i u celom svetu.

+ + +

Valja pomenuti i to da je za ispravno shvatanje Hajjamovih rubaija potrebno biti upućen u njegov način shvatanja sveta, vreme u kojem je živeo, kao i učenje islamskog gnosticizma, jer će bez toga naše shvatanje Hajjamove poezije biti nepotpuno.

+ + +

OMER HAJJAM I NJEGOVE RUBAIJE

Omer Hajjam rođen je u Nišapuru, u provinciji Horasan u severoistočnoj Persiji. Podaci o godini njegovog rođenja nisu sasvim pouzdani, ali se većina njegovih biografa slaže da je to bilo 1048. Umro je u rodnom gradu 1122. godine. Sahranjen je u vrtu, jer je tadašnje sveštenstvo zabranilo da se kao jeretik sahrani na muslimanskom groblju. Reč ”hajjam„ znači majstor za izradu šatora i najverovatnije se odnosi na zanat njegove porodice, jer sam Omer Hajjam bio je čuveni astronom, fizičar i matematičar. Humanističke i egzaktne nauke, posebno astronomiju, meteorologiju i geometriju, učio je u rodnom Nišapuru, potom u Balhu, koji je u to vreme bio značajan kulturni centar...

Njegovom reformom persijskog kalendara, na kojoj je radio na čelu grupe naučnika od 1074. do 1079. godine, otvorena je nova era (”Dželalova era„), prema nadimku sultana Melihsaha, Hajjamovog prijatelja, zaštitnika i mecene. Takođe je čuvena i njegova rasprava o algebri, koja je objavljena polovinom 19. veka u Francuskoj, a 1931. godine i u Americi. Kao fizičar, pisao je, između ostalog, i radove o specifičnoj težini zlata i srebra. Mada su egzaktne nauke bile njegova osnovna naučna preokupacija, Hajjam je, takođe, vladao tradicionalnim granama islamske filozofije i mogao je s jednakim autoritetom da govori o kur'anskoj egzegezi, kao i o delima velikih pesnika i mislilaca.

+ + +

1
Budi se! Jutro je u kotao noći
hitnulo kamen* do zvezda što će doći.
Lovac Istoka** stavlja zamku od svetla
i sultanov toranj u njenoj je omči.

5
Sa svojim ružama, Irem* nesta sa sveta,
i Džamšidov** vrč sa sedam neba
i planeta,
ali vino još uvek ima boju rubina
i vrt pored vode još uvek buja i cveta.

11
Pod zelenom granom sa korom hleba,
vinom i stihom – više mi ne treba –
sa tobom što sad u divljini pevaš
– i divljina postaje deo neba.

31
Iz utrobe Zemlje, kroz sedam kapija,
uspeh se i sedoh na sâm tron Saturna*.
Mnoge tad dileme na putu razreših,
al' ne šta je to Smrt i šta je Sudbina.

75
Kad među goste prođeš,
k'o međ' zvezdama,
travnom putanjom što je tvoja noga zna,
na mestu gde nekad ja samovah pijan,
okreni čašu – i iskapi je do dna!”

Ne želimo vise samo da slusamo o Bajronima, Bodlerima ili Edgar Alan Poima. Hoćemo slobodu od zapadnog nametanja njihove Bogoborne kulture. Ustanite Srbi i disite! Slobodno disite!

Read more...

Otkrivanje istoka: Amurdarija

Ovoga puta u seriji tema kojima otkrivamo istok, suprotstavljam velike azijske reke Amurdariju, Sirdariju, Tigar, Eufrat, Ob, Jenisej, Lenu i druge zapadnim rekama Rajni, Roni, Temzi, Tibru i drugima.

Pricamo o Amurdariji, reci koja protice kroz Afganistan.

"Na severu ima sve vise Uzbeka i Turkmena. Njihove kuce su i ovde od blata, ali ima i poneko kube, pa me odnekud podsecaju na naselja u dolini svete reke Jordan. U ovim trosnim udzericama jedva da se lakse i udobnije zivi nego u crnim nomadskim satorima od kamilje ili kozije dlake.

I sve tako, i dalje tako, i sve nalik - do Amurdarije.

Ima nekih reci koje su mi ostale duboko u secanju, a koje nisam ni tri puta u zivotu izgovorio. Jedna od tih neobicnih reci je i - Amurdarija. Predjoh hiljade i hiljade kilometara da se podsetim na jednu takvu rec i da svojim ocima vidim reku iz gimnazije.

U predelu sumornom i mrtvom, punom zutog peska, lezi jedna ustajala voda uramljena glibom. U toj reci se odavna vise nista ne ogleda - ni nebo, ni ptica, ni covek. Stolecima su preko ove vode prolazili ratovi, pustosenja, pokolji i plivali lesevi. Mozda na Zemlji ima mesta gde se jos vise ljudske krvi prolilo, ali ne verujem da ima bednije pozornice na kojoj se sve to odigralo. Pored Medejaca, Skita, Epitalita i Huna ovde je krvarilo bar dva puta toliko plemena i naroda koji poput Medejaca, Skita i Huna vise i ne postoje.

+ + +

Ovde kao da nema ni boje, ni dna, ni obala. Amurdarija kao da postoji samo za povest da opominje na Aleksandre, Dzingise, Timure, Envere i hiljade malih ukoljica i krvopilaca cija imena jedva da iko i pamti. Ucinilo mi se da ova voda postoji samo za zemljopis, i da se ne bi menjali nastavni programi, skolski udzbenici i geografske karte.

Na ruskoj obali stoji avetinjski usamljena zgrada poslednje zeleznicke stanice. Daleko iza nje kao da se naziru oronule kupole Buhare i Samarkanda."

Slobodni Srbi, zapamtite reku AMURDARIJU!

Read more...

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP