Светоназор, скитанија (обнавља се)

До сада сам живео 10 година на  западу (Канада) и 14 година у Русији. Покушавам да преведем свој дух у просторе уранополитизма (грађанство Н...

Острво Валаам - апсолутна родина

понедељак, 14. јун 2010.

За време нашег боравка у Петрограду, одвојили смо један дан за одлазак на острво Валаам на језеру Ладога, које се налази северно од Петрограда. На острву Валаам се налази чувени Валаамски манастир. Острво Валаам је најсевернија тачка до које сам дошао до сада, а желео бих још даље на север, да допрем дубље у територију Хипербореје. Можда кренемо једног дана до Соловјецког манастира који се налази на истоименим острвима даље на северу.

Пут на Валаам смо уговорили телефоном из Москве преко манастирске агенције која се налази у Петрограду и која се бави организовањем ходочасничких путовања. У Петрограду нас је ујутро чекао аутобус са водичем. Кренули смо на север према градићу Приазјорску од кога се полази бродом ка острву Валаам. Дан је био диван, сунчан и светао. Ветра је било мало у поређењу са претходним даном, мада је било прохладно. Пут до Приазјорска води кроз предивне четинарске шуме. Поред пута су честа језерца и речице. По самој природи се види да идемо ка северу. Уз пут смо имали и једну краћу паузу када смо посетили једну лепу, стару црквицу у руском стилу.

Дрвена црквица у руском стилу поред пута (Кликом на слику добијате увећану верзију)

У Приазјорску смо се укрцали на бродић "Патријарх Алексеј II" и кренули пут Валаама са још неколико група ходочасника. Језеро Ладога је било мирно и било је право уживање путовати до Валаама.

Језеро Ладога

Бродић "Патријарх Алексеј II"

А ево и филма који приказује долазак на острво Валаам:



Острво Валаам припада области Карелија, а то је руски север. То је већ додиривање Хипербореје. Као што сам већ написао, на острву Валаам се налази чувени манастир Валаам. Поред манастира, на острву се налази и мање насеље у коме живе људи. Они тамо имају и школу, пошту и друге основне ствари. Само острво је предивно. Све је било зелено и одисало је летњим бојама севера. Иначе, приметио сам да је вода језера Ладога, а такође и вода около Петрограда тамна, готово црна. Такође, вода језера Ладога је веома чиста. О, тамне воде Севера!

Манастир Валаам! Толико сам читао о њему и сањао да ћу га једног дана посетити. То је некада био сан, а сада је јава. Хвала и слава Богу на висинама што ми је омогућио да посетим манастир Валаам.

Мој први читалачки сусрет са манастиром Валаам је био преко књиге "Стари Валаам" на србском језику у едицији "Хиландарски преводи" у издању манастира Хиландара, која садржи два текста, један Ивана Шмељова, познатог руског писца емигранта и један Бориса Зајцева. Ту сам књигу давно купио и читао и она је у мени изазвала блага осећања. Књигу сам понео са собом на наше путовање. Док смо ишли ка Валааму и када смо се враћали поново сам почео да је читам. Осећај је сада био другачији, јер сам сада упознао многа места о којима је писао Иван Шмељов. Друга подударност у односу на описе пута на Валаам Ивана Шмељова је била та што је и он путовао са својом женом и што је то било њихово брачно путовање. Ми смо дошли на неколико дана у Петроград за наше брачно путовање и у оквиру тога смо желели да један дан проведемо на Валааму. Лепа подударност. Иван Шмељов је са својом женом путовао на Валаам пре око 115 година, а текст је писао 40 година после тог пута. И поред тога што је 40 година прошло од тог његовог пута на Валаам, његова сећања су била жива и прожета Благословеним Духом. Иван Шмељов и његов стил писања су за мене нешто јако лепо и мислим да би било добро да се овај руски писац преводи и на србски језик.

Иначе, прича о манастиру Валаам је испреплетена са руском, шведском и финском историјом. Било је периода када се ратовало за ове територије и периода када су чак и бомбе падале на манастир. За време бољшевика у манастиру није било монаха. Али, манастир је васкрснуо, обновљен је и на њему се и даље ради.

Манастир Валаам је данас место на које ходочасници радо долазе, јер он поново зрачи својом духовношћу. На острву заиста има много ходочасника и сва та путовања су веома добро организована. Нас је на острву сачекао други водич са којим смо провели 6 сати. При томе смо обишли многе знаменитости, а једна од њих је био и Никољски скит који се налази на северном делу острва. Скит је, иначе, место издвојено од главног манастира где се монаси дубље повлаче од света да би сачували унутрашњи мир. Скит, такође, има своју цркву, као и конаке. При томе, може бити више врста скитова. Неки од њих имају строжија правила, а неки мање строжа. Ми смо, ето, имали прилике да посетимо Никољски скит. На самом острву се налази неколико скитова.

Иначе, приметио сам да живот на острву тече у два паралелна, одвојена колосека. Са једне стране су људи који нису монаси и који живе на острву, као и ходочасници као што смо ми били. Са друге стране су монаси. Ми, као ходочасници нисмо имали директног контакта са монасима, мада су они били ту у манастиру, око нас. Разумем то. Ходочасништво понекад прелази у туризам или му је блиско, а туризам и туристи нису оно што би монасима одговарало у њиховом подвижничком животу. Зато су те две групе људи на острву одвојене, мада не строго. Ипак, таква организација је видљива.

Једна од занимљивих ствари у манастиру је била и посета манастирском гробљу, где смо видели гроб схимонаха Григорија, то јест шведског краља Магнуса који је давно са својом војском био доживео бродолом на језеру Ладога и само се он био спасао уз помоћ валаамских монаха. После тога, шведски краљ је примио православље и замонашио се. У манастиру се и упокојио. Иначе, за мене је био занимљив облик надгробних споменика, који су, заправо, обични бели каменови. На новијим каменовима су исписана имена упокојених монаха, а на старим, по старој руској северној монашкој традицији, не.

За време боравка у манастиру имали смо и леп манастирски ручак у посебној трпезарији за ходочаснике, а на столу су били боршч, каша, риба, краставци, хлеб, кекс, компот и чај.

Иначе, на острву има и мањих, али веома занимљивих радњи у којима се могу купити црквене ствари, сувенири и храна.

Никада нећемо заборавити наше путовање на Свето острво Валаам и посету манастиру Валаам. Руски Север! Светост православља! Такође и приближавања Хипербореји, северној праотаџбини наших предака Аријеваца. Север одише мирисом тајне и светости. То је онај мистични руски север из кога је велики руски песник Николај Кљујев црпео инспирацију. Руски Север! Манастир Валаам!

А ево и песме о Валааму коју је написао монах Петар који се некада спасавао у скиту Светог Андреја Свирског "на гори". Иначе, песма је из књиге "Стари Валаам", из текста Ивана Шмељова, коју сам већ раније поменуо и коју свима топло препоручујем:

О дивно острво Валаам!
Рука божанствене судбе
Подиже ту небески храм,
Обитељ рајске чистоте.

Да опрости богоизабрана обитељ,
Прекрасно острво Валаам.
Дрзнуо се да те опева твој житељ:
Прими и његов прескромни дар.

Да опева, језик мој не уме
Твоје долине и поља,
Твоје заливе и шуме,
Твоја освећена места.

Ни да се сетим ја не могу
Свих подвижника твојих светих,
Али ће затрављена твоја гробља
Лако допунити непотпун стих.

Ево неколико фотографија са Валаама:

Острво Валаам

Главна црква у манастиру Валаам

Ходочасници

Ходочасничка трпезарија и ручак

Гроб схимонаха Григорија, то јест шведског краља Магнуса

Један монашки гроб у новијем стилу

Монашки гробови по северној руској монашкој традицији

Један монашки гроб у старом руском северном монашком стилу

Острво Валаам

Острво Валаам

Брезе у води

Поглед на Никољски скит

Поглед на једну црквицу ("часовњу")

Острво Валаам

Апсолутна родина: брезе у води

Апсолутна родина: Никољски скит

Апсолутна родина: син Севера

Апсолутна родина: кћи Севера

Апсолутна родина: жена са Валаама

А ево и филма из посете Никољском скиту:

Read more...

Петроград: Ноћ, а још увек дан!

Били смо у Петрограду. Званичан назив града је Санкт Петербург, а некада је био Лењинград и Петроград. Ја га зовем Петроград, јер је то словенско име. Када немачки Бранденбург буде био Бранибор, Лајпциг Липск, Померанија Поморје, Руген Рујан и друго, а што су све стара словенска имена тих места, онда бих, можда, могао и да поразмислим да Петроград зовем Санкт Петербург. До тада, за мене, Петроград остаје Петроград. Људи га још зову и Питер.

Из Москве смо кренули после поноћи возом на линији Москва - Мурманск. Воз је био чист и, наравно, могло је да се спава на креветима, јер је пут био дуг неколико сати.

Воз на линији Москва - Мурманск (Кликом на слику добијате увећану верзију)

У Петроград смо стигли ујутро. На "Ладошкој" железничкој станици су нас дочекали "казачка", Лидија Трофимовна, која је некада радила као учитељица и северни ветар. Клима у Петрограду је осетно хладнија него у Москви што је и разумљиво јер се Петроград налази северније. Петроград, то је јужна граница Хипербореје. Уз пут смо видели да се и природа већ разликује од оне око Москве. Како смо ишли даље на север било је више четинара и ја сам имао утисак да се висина дрвећа помало смањује.

Петроград! Блистави град на ушћу реке Неве у Фински залив, то јест у Балтичко море. Атмосфера у Петрограду је нешто другачија него у Москви. Због архитектуре, Петроград више подсећа на Европу, а физиономија људи је ближа балтичком типу, док је Москва више окренута Истоку. Петроград, некадашња престоница Русије! Град са богатом историјом и културом, град са много канала и мостова, са много цркава, музеја, галерија и тврђава.

Ми смо управо дошли у Петроград када у њему почињу беле ноћи. Беле ноћи су појава везана за север када дан траје дуже него на јужнијим географским ширинама. Никада раније нисам видео беле ноћи и осећај је заиста необичан када је у поноћ још увек дан. Ноћ, а још увек дан! :) Петроградске беле ноћи... А ја мислим на дуге зоре које је описивао велики индијски учењак Бал Гангадхар Тилак у својој књизи "Арктичка прадомовина Веда". Мислим на те дуге зоре и како су их некада давно у архаичко доба, када историја још није била почела, посматрали наши далеки преци Аријевци који су живели у областима око Северног пола где су дан и ноћ трајали по неколико месеци.

Били смо у Петергофу, дворцу Петра Великог, који се налази мало ван Петрограда. Петергоф је симбол империјалне моћи Русије и туристичка атракција. Комплекс Петергофа чине палата, црква и огроман парк. Место је лепо, али је мало источњачких елемената у његовој архитектури. Поред своје објективне лепоте, Петергоф је и симбол оне позападњачене Русије. Владавина Петра Великог је уједно представљала и раскид са древним животом којим се живело у Русији пре његовог доласка на власт, а што је имало негативне последице по Русију на дужи период. Та стара Русија која је постојала пре доласка Петра Великог на власт се често зове - допетровска Русија. Неки историчари и философи у Петровим реформама виде зачетке каснијих револуционарних притисака у Русији који су постепено кулминирали у бољшевичкој Октобарској револуцији. Империјална идеја је опасна ако није строго контролисана у смислу да се њена улога стриктно сведе на заштиту духовних вредности и Благословеног живота народа, то јест да не пређе у неконтролисани излив националне гордости кроз ширење на уштрб туђих територија и раскалашног живота. Прошетали смо кроз парк Петергофа и одлучили да се вратимо у Петроград морским путем једним од туристичких бродића са малог пристаништа на крају парка који излази на обалу. Дан је био хладан због јаког северног ветра и док смо пловили ка граду, прилично високи морски таласи су заливали стакла кабине брода. Неколико пута се брод заљуљао на таласима и не би ми свеједно у тим моментима. :)

Дворац Петергоф

Као што сам већ написао Петроград је град историје и културе. Били смо у изванредно лепој цркви Спаса на крви који је грађена у руском стилу и која доста подсећа на цркву Светог Василија Блаженог на московском Црвеном тргу. Црква Спаса на крви је подигнута на месту где је убијен руски цар император Александар I. Та црква је данас као музеј и у њој се служе службе Божије за велике празнике. Фреске у цркви су фантастичне. У великим петроградским црквама сам запазио једну ствар која говори и нешто друго, а то је културна комерцијализација. У неке велике и познате петроградске цркве се улази тако што се прво плати карта. То значи да код цркве постоји каса и место где се са картом затим улази. Ту је и обезбеђење. Значи, да би се ушло у цркву, треба платити. Познато је да су бољшевици нанели велике штете руском православљу и да је много цркви порушено или оштећено. Да би се цркве обновиле потребно је доста новца. Са те стране је јасно зашто се ишло на туристичку комерцијализацију. Једноставно, на тај начин се добија новац који се после користи за обнову цркава. Ипак, тај систем је на мене оставио помало забрињавајући утисак. У Светом Писму се каже да ће у последњим временима цркве бити никад лепше, али да се у њима неће служити служба Божија. Ја не знам када ће наступити последња времена и знам да Света Русија и даље живи и у данашњим временима, али ова изнуђена комерцијализација има помало обеспокојавајући карактер.

Црква Спаса на крви

Унутрашњост цркве Спаса на крви

Место у цркви Спаса на крви где је убијен руски цар император Александар I

Били смо и у Ермитажу, једном од најпознатијих светских музеја, који се налази на тргу Двораца у центру Петрограда. Ермитаж је, пре свега, музеј који садржи колекцију светских уметничких дела, а мање руских. То је у складу са духом Петрограда. Ипак, мени се више свиђа Третјаковска галерија у Москви, која представља колекцију, пре свега, руске уметности. У истом смислу ми се више свиђа и Москва и њен дух, јер су они више руски и источњачки.

Ермитаж

У Ермитажу

Из уметничких колекција Ермитажа

Из уметничких колекција Ермитажа

У Ермитажу

Поглед на реку Неву из Ермитажа

У Петрограду смо посетили и два гробља, једно где су сахрањене познате личности из политичког живота Русије, а друго где су сахрањени познати руски уметници. Тако смо видели споменике Достојевском, Чајковском, Римском-Корсакову, Мусоргском, Бородину, Глинки и другима. Одмах иза гробља, преко једног мостића, налази се чувена лавра Александра Невског, која, уствари, представља велики манастир. У цркви Свете Тројице у лаври се налазе мошти Светог Александра Невског. Иначе, у лаври сам купио књигу о проблемима који се јављају у савременом руском језику услед напада са Запада који се огледа у употреби страних, пре свега енглеских речи. Књига се зове "Тајна руског слова", а написао ју је православни Азербејџанац Василиј (Фазиљ) Ирзабеков. Такође, у самој цркви сам купио ДВД са документарним филмом у коме се приказује утицај Руске Православне Цркве у победи СССР-а у Другом светском рату.

Гроб Достојевског

Гроб Римског-Корсакова

Гроб Чајковског

У лаври Александра Невског

Петроград је и забаван град и ми смо шетали његовим улицама откривајући мале ствари које употпуњују његов дух. Тако на пример, открили смо феноменалну књижару "Слово", која се налази у крају око Невског проспекта, недалеко од истоимене станице метроа. Књижара је специјализована за издања која се тичу хришћанства, а наравно, највише има православних издања и то и књига и ЦД-ова и ДВД-ова. Заиста, сјајна, сјајна књижара. Адреса књижаре је: ул. Малая Конюшенная, 9, Санкт-Петербург. Адреса интернет презентације књижаре је: Књижара "Слово". Такође, док смо били у једној другој петроградској књижари десило се да је управо тада била промоција нове књиге руског писца и опозиционара, национал-бољшевика Едуарда Лимонова. Ту сам успео да направим један снимак.

У Петрограду сам први пут у гостима код наше домаћице Лидије Трофимовне искусио руско испајање вотке до краја из чаше док се флаша не испразни. Наравно, вотка је била "Путинка", која је, иначе, веома популарна у Русији. Такво испијање вотке представља ону црту радикализма у руском менталитету о којој сам и раније писао.

И тако, после наше посете Петрограду, а и са даљим упознавањем живота у Русији, са великом сигурношћу могу да кажем да је животни стандард у Русији у поређењу са животним стандардом у Канади где сам живео скоро 9 година, виши у Русији. Такође, могу да кажем да је у оном простом материјалном смислу просечан Рус богатији од просечног Канађанина, то јест има више новца. Чак и за мене који сам пратио кретања у Русији ово је изненађење. Иначе, продавнице, супермаркети и тржни центри у Петрограду су препуни људи који купују робу. Ресторани и кафићи, такође, пуни. Ова земља дише пуним плућима. И то је све одлично и биће још боље. Велике лажи су изречене о Русији и и даље се говоре и велика пропагандна машинерија ради на томе да одржи црне митове о Русији, али свако ко дође и само мало дуже живи у Русији лако може видети шта је истина. Живети у данашњој Русији је привилегија.

Ево још фотографија из Петрограда:

Мост на реци Неви

Трг Двораца

Канал у Петрограду

Петро-Павловска тврђава

Улице Петрограда

Трг Александра Невског

Трг Александра Невског

Улице Петрограда

Улице Петрограда

Унутрашњост кафића у Петрограду

Едуард Лимонов потписује своју нову књигу у једној петроградској књижари

Беле ноћи у Петрограду

Унутрашњост ресторана "Јолки палки" у Петрограду

А ево и неколико филмова из Петрограда:









Read more...

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP